UBITI ZORANA ĐINĐIĆA – nova igranja u oktobru

Studentski kulturni centar Novi Sad Vas poziva na nova igranja predstave “Ubiti Zorana Đinđića” u produkciji SKC Novi Sad.

Termini igranja:

28. oktobar od 20.30 časova

30. oktobar od 21.00 čas

Zbog velikog interesovanja i

31. oktobar od 21.30 časova

U predstavi igraju Nikola Đuričko, Emina Elor, Bojan Dimitrijević, Jovana Stipić, Igor Filipović i Milijana Makević.

Scenografiju je uradio Nikola Džafo, muziku je komponovao Božidar Obradinović, tekst songova je napisao Tomislav Marković. Dizajn plakata Vladimir Strajnić.

Predstava je nastala po motivima drame “Ubiti Zorana Đinđića” koju su napisali Rajko Đurić i Zlatko Paković, a adaptaciju i režiju ove drame potpisuje Zlatko Paković.

CENE KARATA:

Cena ulaznica je 800, a komplet od dve ulaznice je 1.400 dinara. Karte za studente su 500 dinara, uz indeks. Prodajno mesto CD Šop Mungos, nova adresa je Zmaj Jovina 2 (dvorište) i biletarnica SKCNS Fabrika na dane igranja sat vremena pre početka predstave.

http://www.youtube.com/watch?v=IVe5lz-v7NM&feature=plcp

Izvod iz kritike :

“Jednočasovni brehtijanski dramski igrokaz igran na periferiji Novog Sad logično je zatvaranje jednog tematskog kruga.” Teofil Pančić, Vreme, 18.10.

“Važna i moćna predstava, izraz snage sinkretičkog i kritičkog pozorišta – gde je svaki element važan i dinamički usklađen – u kontrapunktu i u redosledu – sve to, iako pokazuje crnu sliku stvarnosti – osvetljava je superiornim kritičkim i kreativnim svetlom koje obećava, traži i garantuje – OPTIMIZAM! Čestitam!” Goran Cvetković, Radio Beograd Drugi Program

“Iako sa­svim od­go­va­ra­ju­ći Breh­to­voj ide­ji po­li­tič­kog te­a­tra, na­me­nje­nog bu­đe­nju kri­tič­kog u pu­bli­ci i bu­đe­nju an­ga­žma­na, Pa­ko­vi­ćev ka­ba­re „Ubi­ti Zo­ra­na Đin­đi­ća“ ne po­se­že sa­mo za ži­vo­pi­snim sce­na­ma, son­go­vi­ma i ko­re­o­gra­fi­jom (An­dre­ja Ku­le­še­vić), za­ba­vi još gro­tesk­ni­joj, uža­sni­joj zbog te­me o ko­joj go­vo­ri, ne­go on pod­sti­če i ose­ćaj bli­sko­sti me­đu isto­mi­šlje­ni­ci­ma ko­ji­ma u dru­štve­noj re­al­no­sti ne pre­o­sta­je ni­šta dru­go ne­go da se do­zi­va­ju u ta­mi. Taj ose­ćaj je po­ja­čan po­sled­njom sce­nom u ko­joj se emi­tu­je Đin­đi­će­va po­ru­ka da on ve­ru­je u bu­duć­nost u ko­joj će­mo se vi­de­ti. Nje­ga vi­še ne­ma, ima li bu­duć­no­sti?!” Igor Burić, Dnevnik (8.10. 2012)

“Predstava „Ubiti Đinđiča“ je više nego uspešna. Tu, dame i gospodo, politika nijednog trenutka nije nadjačala umetnost, iako je reditelj, uz pomoć sjajne ekipe glumica i glumaca, na scenu novosadske „Fabrike“ izveo sve ključne personae dramatis iz devedesetih i sa početka dvehiljaditih. Više je, međutim, udarao po znanim nam i kobnim patriotskim matricama koje u ovoj zemlji prikrivaju mnoga nepočinstva. Paković ih je prikazao onakvima kakvi vaistinu jesu – kao opasne klovnove, a ne onako kako si oni laskaju sebi – kao istorijske ličnosti.”
Svetislav Basara, Danas, 8. oktobar

“Reditelj Gorčin Stojanović dodaje: “Mislim da je ova predstava potvrda da pozorište ima moć, isključivo i samo onda ako je samo pozorište. Ova predstava je odlična i ona je na visokom izvođačkom nivou”. ” Norbert Šinković Radio Slobodna Evropa (6. 10)

“…predstava Zlatka Pakovića priziva demone koji se kikoću, cere, bauljaju, divljaju, šmrču, felaciraju, slave, urlaju i seru od sreće kroz fabričku halu u kovitlacu „mračnog kabarea” ovog pozorišta koje ne zna za milost. A i zašto bi? Demoni su pobedili, srpska Valpurgija je u svom čistom elementu. Đinđiću odajemo poštu ćutanjem dužim od minuta, tokom kojega svako od nas iz publike zabada pogled u beton i stidi se, za sve ostale, oduvek i zauvek.” Novica Milić, peščanik.net, 14.10.

REČ REDITELJA

Na atentat na Đinđića treba gledati đinđićevski. Istina se ne nalazi, dakle, u motivima za ubistvo premijera, nego u rezultatima tog ubistva. Dosta se govorilo o izvršiocima, vreme je da govorimo o korisnicima atentata.

Predstava „Ubiti Zorana Đinđića“ je osveta svima onima koji su priželjkivali Đinđićevo ubistvo i njime se okoristili. Njima se treba izrugivati na smrt, jer oni čine sve da građani i građanke Srbije budu nezadovoljni i sumorni. Predstava je poput sna, poput onog sna iz kojeg se budimo od sopstvenog smeha. Ali, buđenje je košmarno, jer se budimo u jalovoj stvarnosti, bez perspektive za one koje volimo.

Ovde i sada hoćemo da dostignemo ironiju koja ume osvetnički da likuje nad grozom i da razveselimo Đinđićevu sen.

System.String[]System.String[]