12. novosadski strip vikend održaće se u Fabrici u petak i subotu 14. i 15. septembra 2018. godine.14.09 // Petak
Od 16h Berza stripa
17h Škola stripa Novi Sad
18h Milivoj Kostić 3D strip
19h Izložba „Ona se budi“ strip autorki iz Evrope u saradnji s Francuskim institutom u Srbiji
21h Otvaranje izložbe Esada Ribića
15.09 // Subota
Od 13h Berza stripa
15h Učešće zainteresovanih u školi stripa
15.30h Predstavljanje festivala „Nifest“, Zoran Nikolić, Niš
16h Predstavljanje Makedonskog stripa
16.30h Predstavljanje grafičkog romana Srboljuba Nikića
17h Predstavljanje časopisa Stripolis, Zrenjanin
17.30h Izložba i predstavljanje Dragana Lazarevića
18h Izdavači Besna Kobila, Čarobna knjiga, Makondo, Darkwood, Alan Ford, System comiks… nova izdanja, distribucija…
18.30 Crtanje uživo, Stevan Subić
19h Predstavljanje stripa i časopisa Parabelum i izdanja Veliki Blek
19.30h Izveštaj s konferencije Svet stripa iz Kragujevca
20h Otvaranje izložbe i razgovor s autorom, Atila Futaki
20.30h Otvaranje izložbe i razgovor s autorom, Stevan Subić
21h Otvaranje izložbe i predstavljanje autora, Leo Pilipović
21.30h Muzički program
Reč urednika
Pomeranje granica
Lepršaju naše zastave sve nam se motajući oko glave i zaklanjajući nam vid, te se nadam da nećemo o kamen zapeti i zakoračiti tamo gde nam se ne preporučuje. Koliko je strip zašao u zabranjeno polje, i ako nije zašto se toliko pazi, kad nam se prete, klimatskim, telesnim, globalnim i inim promenama, koje su se u stripu davno desile, ali ih mnogi nisu razumeli.
Vek posle završetka prvog Velikog rata i svih strahota i stradanja kojih se i dalje sećamo, „Linije fronta“ duboko su urezane u mape koje i dalje gledamo kao polaznu osnovu za kamen koji bi trebalo preskočiti, zaobići ali nikako zaboraviti. Kako to izvesti?
Dronovi su u Amazoniji snimili pleme koje se još uvek služi lukom i strelom i nema veze s civilizacijom. Poznati basista i vlasnik više TV kanala nego što je moguće gledati, kupuje umetnost na šlepere, za porno orgije uz direktan prenos. Ove krajnosti i posle sto godina od velike klanice, diktiraju naše živote u okolnostima u kojima je teško ali moguće ipak praviti lični izbor. Od „hoću sve i hoću sad“ do „ja se osećan normalno“, dolazi septembar sa novom školskom godinom, novom pozorišnom, koncertnom, umetničkom sezonom, u kojoj se nadamo da do leta možemo pokazati više, naučiti bolje i u tome uživati sledećeg leta, kad bi moglo biti i još više kiše, poplava, požara, vrućina i stradanja. Opet mi u okolnostima kojima ni svevišnji više ne upravlja, opet mi sa ambicijama i željama da se naš rad primeti i da bude dovoljan da možemo da nastavimo. Da, to su te granice koje pred sebe postavljamo i rušimo i želimo da budu samo nama vidljive, a sve ostale jednako prolazne i neosvojive, ukoliko nas naši rezultati nisu dovoljno legitimisali. Tako se ovo 12. novosadsko strip okupljanje dešava u promenljivom vremenu sa mnogo kiše i nikad nižim Dunavom, što bi mogla biti preporuka za preplivljavanje istog, onima koji na to dosad nikad nisu ni pomislili. I mada su se mnogi nasukali, mi smo naše goste uz mirnu plovidbu usidrili u Fabriku, gde će predstaviti svojih ruku delo.
Esad Ribić, ta ogromna pojava ali još veći strip-crtač kome se kolege često dive i vraćaju kako bi kupili nešto od zanata, potvrdio se na mnogim profilisanim strip-tržišima i u regiji važi za klasu koja je uvek u prvoj postavi. Attila Futaki je novo ime, autor koji nam dolazi iz susedne Mađarske, gde baš nismo mogli da kupujemo stripove u vreme kad smo kupovali Omegu i Lokomotiv GT. Atila se sam izborio za mesto u ergeli Čabe Kopeckog, što u prevodu znači, francuskog izdavača i postao autor s redovnim izdanjima. Prvi put imamo priliku da čujemo od jednog autora o stanju u mađarskom stripu. Leo Pilipović, kako se vratio na noge junačke, krstari regijom s gitarom u rukama i baš je čudno kad taj čovek stiže da crta i otkud toliko energije da se sve stiže? Leo je već nekoliko puta kod nas, pa nije više ni u statusu gosta već je više „opšte narodno dobro“ samo je pitanje da li više preferirate negov rad s olovkom ili s trzalicom. Dame koje dolaze s izložbom „Ona se budi“, festival su za sebe, praznik za oči i egzotika; žene strip-autorke kojima se strip publika klanja. Toliko različitih autorskih rukopisa i zanimljivih strategija strip čine boljim, bogatijim i otvorenijim, da su gore pominjane granice zaista smešne, a „šleperi umetničkih dela“ – vrhunska budalaština koja bi mnoge trebalo da vrati luku i streli kako bi počeli ponovo. Ili bar u one fine košulje kojima se rukavi vezuju na leđima. Da granice ipak postoje i da se na njima često mnogo i dugo čeka, svedočiće nam autori iz Makedonije i Bosne; oni će predstaviti šta se na planu stripa dešava u njihovim sredinama, granicama. Dragan Lazarević koji toliko putuje i gostuje po raznim festivalima da njegova iskustva mogu biti dragocena i u prolasku kroz strip tehnike, žanrove ali i geografske zapreke. Popularni Laki predstaviće se izložbom, ali i uvek zanimljivom pričom šta se u njegovoj radionici dešava. Naši stalni gosti iz Zrenjanina, Branko i Stripolis, predstaviće novo izdanje. Zoran sa Nifesta predstaviće „južnjačku strip utehu“ koju uz Leskovac, Pirot, Rašku, Niš drži kao uporišnu tačku nezaobilaznu u mapi strip-događaja. Srboljub Nikić predstavlja novo izdanje i brani boje medicinara u stripu Srbije, čiji broj preti da opasno ugrozi crtače iz „Bogdana Šuputa“, umetničke škole iz Novog Sada, kroz koju su prošli mnogi crtači. Kad smo već kod škola, Škola stripa KC Lab iz Novog Sada predstaviće svoj rad i polaznike, a eto i prilike da svi koji su se odlučili da okušaju crtačku sreću – odmah to i probaju. Gde ono beše zapeo strip, pa se zakotrljao ponovo.
Obnovljena je Zlatna serija, Asteriks i Obelix se mogu poklanjati i onima koji za ove junaka zanaju iz loših filmova. Marvel meša karte, pa je već jako teško pratiti koji se junak gde pokazuje. Aleksa, Gera, Meseldžija… teško probijaju tvrdo koričenje, pa nam izdanja postaju sve jača i mnogobrojnija, a police sve tešnje. Izdavači su vredni i nikad više izdanja, što je već postalo opšte mesto nekog takmičenja bez propozicija i konačnog cilja. Izdaje se staro i novo, tvrdo i meko, strano i domaće. Takav izbor je zaista poslastica, još ako u džepu nema onog, graničnog kamena, cenim da će ovaj strip-vikend ostati i u vašem pamćenju. Naše su zastave u bojama, simbolima, zvukovima naših stripova i života i nikada neće biti deo šlepera umetnosti i scenografija porno uratka kriminalca na zatvorskom poluvremenu i pevaljke univerzitetskog PR. Na nekoj granici ili liniji nama i svakako viore kose a lica se boraju baš onako i onoliko koliko je dovoljno da znamo koliko je puta još pred nama i koliko smo prevalili.
„Manje je važno odaklen smo krenuli, više dokle smo stigli – šta i kako smo videli.“
Jovan GVERO
