Дамир Урбан бави се глазбом и сликарством од најранијих дана. Године 1984. оформљује групу Ла беллона гдје свира бас гитару те ради текстове и глазбу. С групом биљежи и своје прве јавне наступе, но, нажалост, из тог периода као једини документ остају тек лошије демо снимке. Након групе Ла беллона, Урбан с још двојицом глазбених истомишљеника снима снимке за пројект под именом Фаллстаф, али никада под тим именом јавно не наступају.
Неколико година касније, тијеком 1986. настаје група Лауфер у којој је Урбан аутор текстова, коаутор глазбе и вокал. Група судјелује на свим важнијим гитаријадама те након бројних наступа у земљи и иноземству њихове пјесме излазе на неколико компилацијских албума (између осталог, и на албуму суботичког фестивала). Први самосталан албум групе Лауфер је Тхе бест офф који је објављен тек 1993. за словенског издавача Цорону Рецордс. На том албуму налазе се хитови Моја вода, Свијет за нас, Лопов Јацк и др. Пјесма Моја вода добива и награду тада најслушанијег радија у Хрватској, Радио Велика Горица, за хит године. У издању Трип Рецордса (Цроатиа рецордс) годину дана касније излази албум Пустиње, за који група осваја Порин за најбољи роцк албум те још неке награде. Двије године касније Цроатиа Рецордс објављује албум Е.П. гдје се уз нове ауторске пјесме налазе и другачије, интегралне верзије пјесама Говорим у сну и Мјесечев рог.
Због ауторских несугласица група Лауфер престаје с радом, а Урбан уз помоћ пријетеља окупљених под именом „4“ ради на соло албуму Отровна киша. Непосредно уз излазак новог носача звука добива Порина за дует у пјесми С длана бога пала си, коју изводи с ријечким бендом Ен фаце, те награду за најбољи роцк вокал. Године 1996. излази албум Отровна киша у издању Изабеле Рецордс с хитовима Астронаут, Небо, Робот и др. Албум је номиниран за дискографску награду Порин у чак три категорије: за најбољи видео спот (за пјесму Небо), за најбољу продукцију и за најбољу снимку. Због незадовољства с пословањем продуцентске куће Изабела Рецордс, Урбан прекида сурадњу и потписује уговор с тада највећом дискографском кућом у Хрватској, Цроатиом Рецордс.
Албум Жена дијете, који је Цроатиа Рецордс објавила крајем српња 1998. године, од стране критичара оцијењен је као најбољи албум у тој години, а пјесме Блацк татоо, Одлучио сам да те волим и Мала труба врло су брзо дошле на сам врх домаћих топ љествица. Заслужене критике потврдила је и новинарска роцк награда Црни мачак на којој је Урбан освојио чак 6 кипића те тако постао апсолутни побједник награде која се може сматрати претходницом дискографске награде Порин. То је ускоро и потврђено јер је Урбан, између осталих, освојио и Порина за најбољи роцк албум, а Порина који је освојио у категорији алтернативног роцка одбио је, рекавши једноставно да он не спада у ту категорију. Албум Жена дијете сврстан је такођер и међу десет најбољих албума у раздобљу од 1990. до 2000. г.
Фантастични ливе концерти на којима публика увијек жељно ишчекује нове Урбанове глазбене уратке доказ су величине тог каризматичног глазбеника. Иако је најављивао албум Меркур одличном пјесмом Моја, која је по тко зна који пут потврдила његову вриједност, албум никада није објављен. Спот за Моју забрањен је за емитирање због експлицитног садржаја који приказује истосполне љубавнике и тек су ријетки сретници имали прилику видјети га у касним вечерњим терминима домаћих ТВ постаја. Првобитну концепцију албума на којем су требали гостовати бројни наши умјетници попут Матије Дедића, признатог хрватског јазз глазбеника (у пјесми Моја), Урбан је замијенио сасвим новим, али препознатљивим звуком.
Да је ријеч о правој глазбеној посластици, доказ је био и сингл Спелујем ти исприку који се нашао и у продаји. Ова пјесма, као и још неколико хитова попут Корњаче, Мјеста за мене и Гледај и види, налази се на албуму Ретро објављеном пред крај 2004. Прве промоције овог албума одржане су у САД-у, на свиркама у Цхицагу и Неw Yорку, међу којима је свакако најзначајнија она одржана у култном њујоршком клубу ЦБГБ. Такођер, тим албумом бенд је био номиниран за МТВ Адриа награду у категорији Бест ацт.
До објављивања албума Хелло!, Урбан је одржао и велики концерт с Оркестром Опере ХНК Ивана пл. Зајца у ријечкој творници Торпедо, глумио у представи ХНК Ивана пл. Зајца у кореодрами “Дама с камелијама”, имао више него успјешну самосталну изложбу уља на платну у Опатији итд.
Дугогодишње пријатељство с реномираним кантаурором Гибоннијем резултирало је и запаженом сурањом на пјесми “Посољени зрак”, као и бројним гостовањима на концертним наступима. Глазбена сурадња започета на пјесми “Посољени зрак” наставила се и на Гибоннијевом албуму “Толеранца” (у истоименој пјесми) као и на концертним промоцијама тог албума, али и Гибонијевим гостовањем на албуму Хелло!.
Албум Хелло! сниман је Ријеци, мастеризиран у Неw Yорку, а за који је омот радио познати дизајнер Мирко Илић, наишао је на сјајан одазив публике и критике. Након спота за пјесму Магнет, снимљен је и видео спот за пјесму Хиросхима.
Такођер, пјесму “Глас јека” (с албум “Хелло!”) је врло успјешно и запазжено обрадио дјевојачки збор “Еx Мозартине” те је за исту пјесму снимљен и видео спот.
У паузи до снимања новог материјала Урбан&4 издали су ливе албум под називом “Но миx! Но сеx!”, који је снимљен у ријечком клубу Стерео, за вријеме двају концерата (два дана заредом). Продуцент плоче је Владо Симцицх Вава (гитариста еx Лауфера), а материјал је издан управо онако како је и снимљен, без икакавих накнадних поправљања или надоснимавања, како би се задржала вјеродостојност концертног наступа. Омот албума чине скице и цртежи Дамира Урбана.
Исте године Урбан има самосталну изложбу радова под називом “40 станица” у загребачкој галерији “Велвет”. Изложба је била састављена од умјетничко-просторних инсталација, глазбе и мириса као пројекција Урбанова дјетињства и коријена којима се он на својеврстан начин враћа. То је било тродијелно путовање кроз сјећања у којем он веже физичке елементе, мирис и звук приказујући их као нераскидиву симбиозу повратка у дјетињство.
2011. године Урбан, након више година сурадње са Цроатиа Рецордсом прелази у нову дискографску кућу Аqуариус Рецордс с којом потписује уговор.
2011. године Дамир Урбан снима и Порином награђен албум са свјетски познатим виолончелистом Стјепаном Хаусером (2целлос). Албум „Урбан & Хаусер“
кроз девет пјесама спаја класичну и роцк глазбу, а кључ по којем су одабирани наслови базира се углавном на интерпретацији Урбанових успјешница. Мјесто на албуму нашле су и двије пјесме других аутора „Еверyбодy хуртс“ и “Остављам те саму”, те складба „Алоне“ Гиованнија Соллима, коју је одсвирао сам Стјепан Хаусер. Такођер, за једну од пјесама с албума, Блацк Таттоо, снимљен је и спот.
Вокална сурадња с групом “Ватра” на пјесми “Тремоло” резултирала је дискографском наградом “Порин” у категорији сурадње године, а и номинацијом за хит 2011. године.
Године 2012. бенд одлази на 12 дана у изолацију, на Жумберачку гору, те тамо снима материјал за нови албум. У импровизираном студију, у кући која је бенду тих 12 дана била студио и дом, снимљене су пјесме које су уврштене на задње издање: “Кундера” (ЕП).
Наслов издања, инспириран је једним од највећих живућих писаца данашњице, као и његовим ремек дјелом “Бесмртност” па се тај лајт-мотив смртности и наша неспремност на њу, као некакав називник, провлачи кроз албум. ЕП садржи шест пјесама, а на прољеће бенд има намјеру изадати својеврсни “наставак” албума. (Наиме, тијеком боравка у изолацији бенд је снимио 15ак пјесама дио којих ће се наћи на изадњу у 2013. години). За пјесму Ако се напијем до смрти, други сингл с албума, снимљен је и видео спот, а ускоро ће се објавити и два спота за пјесму Касно је за љубав.
Такођер, у 2012. години Урбан је (и дио његова бенда) судјеловао у студентској представи “Птице” (по елементима Аристофановог дјела “Птице”), коју је режирао Раде Шербеџија, и то и као глумац и као глазбеник. Крајем године одиграо је и малу улогу у филму редатеља Николе Вукчевића, који ће бити приказан у 2013. години. Бенд је за исти филм снимио и складбу.
Урбан се и раније бавио глумом ( филму ”Мондо Бобо” Горана Рушиновића ) и глазбом за казалишне представе ”Роцк ’н’ ролл” (1998.) и баллет ноир ”Торсија” (2004.) Емила Матешића (снимљен је спот за пјесму ”16 милес” из представе).
Осим новога албума, који би требао изаћи у прољеће 2013, истовремено би свјетло дана требао угледати и експериментално документарни филм (већи дио је снимљен у изолацији, за вријеме снимања посљедњег албума) који је тренутно у монтажи.
Од 2012. године траје Урбанова сурадња са Свеучилиштем у Ријеци, а 2013. године је планирано и постављање његове звучне инсталације (архитектура звука) на свеучилишном Кампусу у Ријеци (у згради Филозофског факултета, као и простору испред зграде).
Дамир Урбан је добитник Награде града Ријеке 1999. године, а од 2004. до 2009. био је члан Вијећа за нове медијске културе у Министарству РХ .
Сyстем.Стринг[]Сyстем.Стринг[]
