Ritam Evrope! je manifestacija kojom obeležavamo 09. maj, Dan pobede nad fašizmom. Ovu manifestaciju desetu godinu zaredom organizuje Ustanova studentski kulturni centar Novi Sad.
9. maj Trg slobode Hladno pivo (official) Marčelo & Napeti Quintet Del Arno Band- Official
7. maj 20h Međunarodni sastav “Poetrio” koncert u SKCNS Fabrici. Ulaz na događaj se neće naplaćivati.
5. maj SKCNS Fabrika Izložba “Misli Sloboda – Između danas i sutra” autorke Edine Selesković. Izložbu podržala Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji.
SKCNS FABRIKA 5. MAJ 19h IZLOŽBA “MISLI SLOBODA” EDINA SELESKOVIĆ:
Misli Sloboda je sveobuhvatni pristup projektu public art-a koji šalje poruku mira i pomirenja iz srca Sarajeva i BiH ka regionu, celoj Europi, Americi i svetu. Ovaj projekat objedinjuje skulpturu, instalaciju, performans, svjetlo, zvuk, film, pisanu reč ali i nove globalne komunikacijske tehnologije kako bi spojio mlade generacije sa univerzalnom snagom savremene umjetnosti. Priznata Bosansko -Američka umetnica Edina Selešković, višestruko nagrađivani režiser i mnogobrojni umetnici pružaju ruke mladim studentima da bi zajedno stvorili umetnički masterpiece i urbani spektakl iz Sarajeva i regije i dijele ga sa svjetskim gradovima kako bi se povezali na globalnom nivou i to kroz umjetničko stvaralaštvo….iz Vijećnice do Daag Hammarskjold Plaze u Njujorku…preko Banja Luke, Novog Sada, Zagreba, Kopenhagena i Beča… 2015. – 2017. Nakon otvaranja izložbe, nastup: Jasna Jovićević i Henrieta Varga. Unikatni spoj savremene fuzije plesa i muzike, jakog individualnog izraza kroz improvizaciju, karateristiše ove dve umetnice. Iako su obe provele i više od dve decenije van Srbije, sada su u Subotici, gde sarađuju i stvaraju nova dela. Njihovim rad je prepleten interakcijom, momentalnom inspiracijom, u traganju za novim oblikom izražavanja.
9. maj TRG SLOBODE PROGRAM
Hladno Pivo
Hladno pivo ili skraćeno HP je hrvatski punk rock sastav iz Zagreba. Zbog kritičnog stava prema vladajućem uređenju društva, u svom stvaralaštvu često ismejava lokalne društvene običaje i ustaljene norme ljudskog ponašanja. U muzičkom smislu obležava ih jednostavan punk rock stil koji je kasnije donekle ublažen prijemčljivijim rock zvukom.Sastav ima više od 60.000 prodatih nosača zvuka, odsvirali su mnogo koncerata u Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Srbiji, Makedoniji, Njemačkoj, osvojili osam Porina, osam Zlatnih Koogli, dva Crna mačka, jednu nagradu Davorin, te mnoge druge. Prvi koncert održali su u Kumrovcu 21. maja 1988.”.Njihov poslednji objavljen album “Dani zatvorenih vrata” objavili su samostalno za sopstvenu izdavačku kuću “Gajba records”, koju su nedavno osnovali. Na albumu se nalazi petnaest pjesama , 51 minuta muzike za skakanje i plakanje ili kako to opisuje Mile : “Sadržavat će devedesetidevet posto gitara, bubnja, basa i glasa. Onaj jedan posto čine gosti od kojih bi izdvojili Tomfu iz Kawasaki 3pa koji nas je pošteno izvrijeđao na jednoj pjesmi te Goluba iz Goblina koji nam je svoj dionicu otpjevao iz ormaru u Adis Abebi (Etiopija).
Marčelo & Napeti Quintet
Eksperimentisanje u okviru hip-hopa, Marčelu nikada nije bilo strano. Još pre jedne decenije od strane tvrdokornih poklonika ovog muzičkog pravca bio je optužen za jeres, kad je uveo živo odsvirane instrumente na svom drugom albumu “Puzzle Shock”. U pesmi “Uskurativna”, sa te ploče na kojoj je i postavio nove standarde žanra na ovoj teritoriji, mogu se pronaći prvi tragovi njegove fascinacije slobodnom formom džeza. Marčelo nikada i nije krio da u slobodno vreme najviše sluša muziku koja nema mnogo veze sa hip-hopom. Njegovo poslednje izdanje “Napet šou”, koje je u prvih šest meseci prodato u više od 10.000 primeraka, pod uticajem glavnog kompozitora i Markovog dugogodišnjeg saborca Radeta Sklopića Raid-a, iznedrilo je daleko više džez obojenih numera, nego njegovih prethodnih nekoliko albuma. Među muzičkim saradnicima na albumu “Napet šou”, najbrojniji su pripadnici domaće džez scene, predvođeni Aleksandrom Jovanovićem Šljukom i Filipom Krumesom. Učešće Miše Blama na albumu i nažalost, verovatno jedan od poslednjih zabeleženih snimaka ovog velikana džez scene, samo dodatno potvrđuje ovu činjenicu. Marčelo se očigledno nalazi u periodu kada nijedan izazov ne predstavlja nepremostivu prepreku, a za publiku će ovaj koncert biti prilika da na delu proveri koliko je sazreo jedan od najboljih domaćih autora mlađe generacije.
Del Arno Band
Del Arno Band su osnovali braća Vladan i Jovan Matić jula 1986-e u Beogradu. Grupa, inače prva autorska reggae postava u SFRJ, je od samog početka bila usmerena ka melodijskoj roots-muzici i 30 godina su prisutni na sceni. Prvi nastup u Beogradu grupa je imala 1987 u klubu Akademija. Grupa je svirala na festivalima sa velikanima reggae-a U-Roy-em, Max Romeo-om, Benjamin Zephaniah-om itd.U avgustu 2008, grupa prisustvuje, simbolički gledano, možda najvažnijem događaju u svojoj karijeri, otkrivanju spomenika Bob Marliju na festivalu “Rock Village”, u Banatskom Sokolcu . Spomenik legendi reggae-a u Srbiji, jedini je u Evropi , a reggae kao muzički pravac u Srbiji i celoj ex-Yu jedini koji ima i spomenik. Od 2006. do 2010. grupa je aktivno pomagala učrvršćivanje reggae scene u Srbiji. Grupa je celim tokom svoje karijere bila i ostala koncertno aktivna . Iako je čest gost domaćih i stranih muzičkih festivala, DAB mnogo više nastupa samostalno, širom zemlje i regiona. Del Arno Band danas broji petnaest članova, kroz godine broj je varirao od 12-16, ali osnovnu postavu uvek čine bubanj, bas gitara, solo gitara, ritam gitara, klavijature, duvačka sekcija…
Zašto 09. maj?
Nakon kolosalnih razaranja, obeleženim najsurovijim stradanjima i zločinima, do tada nepoznatim u ljudskoj istoriji, Nemačka je, 9. maja 1945, potpisala bezuslovnu kapitulaciju. U Drugom svetskom ratu život je izgubilo preko pedeset miliona ljudi. Na samom početku tog 09. maja 1945, u 00.16 časova, u Berlinu je potpisan akt o bezuslovnoj i konačnoj kapitulaciji nemačkih oružanih snaga. U ime poražene nacističke Nemačke, ovaj akt potpisao je feldmaršal Vilhelm Kajtel. Bezuslovnu kapitulaciju Nemačke su, u ime članica antifašističke koalicije, primili i potpisali sovjetski maršal Georgij Žukov i britanski general Artur Teder.
Od tada se Deveti maj u svetu obeležava kao Dan pobede nad fašizmom. Tokom proteklih 66 godina, Dan pobede doživeo je i različite transformacije.
Pet godina po okončanju Drugog svetskog rata, 9. maja 1950, francuska vlada objavila je Deklaraciju o stvaranju zajednice za ugalj i čelik između Francuske i Nemačke.
Ovaj projekat, upamćen kao Šumanov plan, po tadašnjem ministru spoljnih poslova Francuske, Robertu Šumanu, predstavljao je prvi korak ka stvaranju Evropske ekonomske zajednice, preteči Evropske unije. Zbog toga se Deveti maj obeležava i kao Dan evropskih integracija, kod nas poznatiji kao Dan Evrope.
System.String[]System.String[]
