ПРВО ГОСТОВАЊЕ АЛЕНА БАДЈУА У РЕГИОНУ
Едиција Југославија у сарадњи са Студентским културним центром Нови Сад и Домом културе студентски град Нови Београд, са великим задовољством најављује гостовање Алена Бадјуа (Алаин Бадиоу), француског филозофа и једног од најзначајнијих мислилаца данашњице. Бадјуова прва посета Београду и Новом Саду биће обележена серијом предавања и разговора са публиком.
Програм гостовања:
– 12. јануара, од 18 часова – предавање „Живи презент и политички субјект“, велика сала Дома Културе Студентски град, Београд. Након предавања следи подијум-дискусија са Бадјуом (у организацији Едиције Југославија), као и разговор са публиком;
– 13. јануара, од 19 часова – пројекција филма „Кинескиња“ (Ла Цхиноисе, Јеан-Луц Годард, 1967.), Бадјуов разговор о Жан-Лик Годару, велика сала Дома Културе Студентски Град. Београд;
–14. јануара, у 20 часова – разговор о „Обавезном позоришту” (тезе из његове књиге „Рапсодија за театар“ (Рхапсодие поур ле тхеатре), Ùјвидéки сзíнхáз/ Новосадско позориште. Нови Сад.
Прва два сусрета водиће се на енглеском језику, док ће последње, новосадско, бити организовано уз симултани превод. Улаз слободан.
Адресе:
Дом Културе Студентски Град –
Булевар Зорана Ђинђића 179 (бивши Булевар Авноја), 11070, Нови Београд
Úјвидéки Сзíнхáз – Новосадско позориште –
Јована Суботића 3-5, 21000 Нови Сад
Ален Бадју (Алаин Бадиоу), филозоф, математичар, романсијер, драматург, оснивач Института за хилосопхие франçаисе цонтемпораине), професор на Ецоле Нормале Супериеуре у Паризу, један је од најпродуктивнијих и најутицајнијих мислилаца данашњице. У свом повратку на платонистички појам Истине, Бадју у центар свог филозофског система смешта четири процедуре истине које филозофија препознаје као универзалне и вечне: математику, уметност, љубав и политику. Констатујући да се налазимо у ери поновног рођења историје, о чему сведочи глобални талас народног бунта, француски филозоф пажљиво реинтерпретира поразе револуционарних секвенци (Француска револуција, Октобарска револуција, Културна револуција у Кини), наглашавајући да се та искуства морају сагледати као путокази, а не странпутице, за једну нову политику еманципације. Истрајан борац новог типа политике, ванпартијске оријентације, Бадју закључује да се истинска политика мисли, а не гласа. Политика еманципације јесте мишљење новог, а никако компромис са логиком „капитал-парламентаризма“ и његовим безидејним изданцима „демократског материјализма“. Тој идеји веран је више од 40 година.
Последње објављене књиге: Логике Светова (Логиqуес дес мондес, Сеул, 2006) Други манифест за филозофију (Сецонд манифесте поур ла пхилосопхие, Фаyард, 2009); Похвала љубави (Éлоге де л’амоур, Фламмарион СА, 2009), Витгенштајнова антифилозофија (Л’антипхилосопхие де Wиттгенстеин, Ноус 2009); Комунистичка хипотеза (Л’хyпотхèсе цоммунисте, Лигнес, 2009), Поновно рођење историје (Ле Рèвеил де л’хистоире, Лигнес, 2011).
На српско-хрватском језику објављено је неколико издања текстова Алена Бадјуа, од којих издвајамо: 4 Маја 1968 (из комунистичке хипотезе), 2010. Едиција Југославија (свеска бр.1), О мрачном распаду; Д’ун дéсастре обсцур, Едитион де л’Аубе, 1991. Мрачни распад, О крају Државне истине, енглеско и хрватско-српско издање са поговором, Јан Ван Еyцк Ацадемие, Маастрицхт и Аркзин, Загреб, 2009.
