Промоција монографије Славка Богдановића \”ДИВЉА СЛОБОДА УМЕТНИЧКЕ АВАНГАРДЕ – ГРУПА КÔД У ДОКУМЕНТИМА И ВРЕМЕНУ\” одржаће се 15. децембра у 19:30 часова у СКЦНС Фабрици. Монографија је објављена ове године у издању Орион Арт Боокс, Београд & ЕУ/Линк Нови Сад. У мултимедијалном догађају учествују: Јеша Денегри, рецензент, Ирина Суботић, рецензент, Славко Тимотијевић, читалац, Јован Гверо, манагер топлог ваздуха у хали, Бранкица Бранко, водитељица програма, Јелена Галовић, спикерка Медијске агенције Мета-Зеро, Никола Џафо, ван Еyцк свих фронцли србског света, Славко Богдановић, аутор ауторских текстова, Тијана Поповић-Пјешчић, ауторица графичког решења Тимелине Групе КÔД, Иван Феце Фирцхие, специјалиста за фабричко мешање корпускуларно-таласних и корпускуларних елемената у хали и Мића Јокић, тајни унлеасхед пленипотентиарy експерт за обавештајно-безбедносна питања.
Концептуална Група КÔД, деловала је у периоду април 1970—април 1971. Власт ”либерала” применила је изузетне мере репресије према тим уметницима које се и данас сматрају несхватљивим. Иако је неоавангардна уметност Југославије (СФРЈ) већ 50 година предмет пажње и домаће и међународне стручне и научне јавности, ипак, студентски, локални, културни, уметнички и политички контексти настанка, деловања и нестанка Групе КÔД, која је била у средишту тих догађаја, никада нису били посебно истраживани. Још увек недостаје поуздана, проверљива, документарна основа, за градњу прецизног и тачног историјско-уметничког наратива, који би показао узроке и разлоге крупног прелома у култури за време ”либерала”, почетком 1970-их, и све већег сужавања слобода освојених педесетих и шездесетих година XX века. У недостатку хронолошког сагледавања догађаја и контекста у савременом дискурсу, често се не уочава да је новосадска неоавангардна уметничка сцена разбијена у Новом Саду за време партијског мандата Мирка Чанадановића. Пројекат је усмерен на попуну тих празнина.
Аутор монографије један је од оснивача Групе КÔД и учесник свих активности новосадске уметничке авангарде који су довели до драстичне интервенције државних органа у домену културе крајем 1971. и почетком 1972, која је укључивала и кривичне прогоне и изрицање затворских казни за неколико учесника те уметничке сцене. Сарађивао је у култном листу новосадских студената ИНДЕX (1968—1970) и у реализацији програма Трибине младих (1970). Уметност Славка Богдановића контекстуализује се унутар појаве концептуалне уметности у СФРЈ и Војводини, новосадског текстуализма и политичке уметности. Његови индовидулани радови обухватају књиге (Мочвара, 1970; Политика тела, 1997; Динго воли дингач, 1998; Финал Схот—Финал Цут, 2007; Симптоми сингуларизације—србства случај: биће и људи, коаутор са Живком Грозданићем Гером, 2008; Инвентар дисцернације, 2018; Интер вивос, 2018. Тренутно припрема за штампу монографију Дивља слобода уметничке авангарде – Група КÔД (у документима и времену), перформансе, уметничке објекте, инсталације итд. Излагао је у земљи и иностранству.
Завршио је Правни факултет у Новом Саду где је и магистрирао и докторирао. Бавећи се правом и правним наукама објавио је око 150 научних радова међу којима је и преко 20 монографија (у којима је аутор, коаутор, уредник или ко-уредник). Један број радова, на српском и енглеском, доступан је на https://privrednaakademija.academia.edu/SlavkoBogdanovic.
