Predstava “Ubiti Zorana Đinđića”, u produkciji Studentskog kulturnog centra Novi Sad, odigraće se 28. septembra na 47. Bitef festivalu u Glavnoj selekciji. Izvodjenje ovog cabare noir-a održaće se u alternativnom prostoru u METALEX hali u 22 časa (Ugao Dunavske i Knežopoljske), koja će publici najbliže oslikati izgled matične scene iz koje je ova predstava proiznikla. “Ubiti Zorana Đinđića” izvođena je u Beogradu u martu pred tri puta rasprodatom scenom Aleksandar Popović u Ustanovi kulture Vuk Karadžić. Imala je i premijere u Subotici, Somboru, Zrenjaninu i Novom Sadu…
Zlatko Paković, autor i reditelj predstave „Ubiti Zorana Đinđića“ (SKCNS), o njenom učešću u Glavnom programu BITEF-a 2013.
Motto ovogodišnjeg Bitefa, „teško je biti“, pogađa u samu srž predstave „Ubiti Zorana Đinđića“. Jer, teško je biti, ne znači tek na jedvite jade opstajati ili teško se snaći u neprilikama jednog društva, nego to da je, danas i ovde, najteže živeti i biti poštovan kao slobodna i odgovorna, moralna i stvaralački nadahnuta ličnost. Kakvoj reakciji vodi odgovorna politika, rečito govori atentat na premijera Đinđića: pokušaj da se jedna opustošena država i jedno zapušteno društvo izvedu iz zaparloženosti mišljenja i bivanja u ravan svetske politike i kulture, okončava se smrtnom presudom samom tom pokušaju. To je osveta koruptivne naše anahronosti, koja pruža divne prilike za luksuz i zabavu svima onima koji pristaju na to da budu neodgovorni, nemoralni i neinventivni. I sada, ovde ne samo da je kudikamo lakše imati nego biti, nego se ovo imati upravo zasniva na uštrb onog biti. Pogledajmo ko je i koliko stekao u poslednjih dve, dve i po decenije, i znaćemo u kojoj meri nije. Teško je biti! Tačnije, opasno je biti – i za one koji jesu, ali, i za one koli nisu a imaju moć. Na to upozorava predstava „Ubiti Zorana Đinđića“, i na to upućuje motto ovogodišnjeg Bitefa, na kojem će ona, 28. septembra, u 22h, biti izvedena – nadomak centra prestonice, u napuštenoj fabričkoj hali Metalex, na mračnom raskršću Knežopoljske i Dunavske ulice, gde danas života ima samo onoliko koliko ga ima među tamošnjim psima lutalicama. No, bolje je živeti slobodno i teško kao pas, negoli kao nemoralan čovek, jer je ovo drugo još za života smrt.
U predstavi igraju Nikola Đuričko, Emina Elor, Bojan Dimitrijević, Jovana Stipić, Igor Filipović i Milijana Makević.
Scenografiju je uradio Nikola Džafo, muziku je komponovao Božidar Obradinović, tekst songova je napisao Tomislav Marković. Dizajn plakata Vladimir Strajnić.
Predstava je nastala po motivima drame “Ubiti Zorana Đinđića” koju su napisali Rajko Đurić i Zlatko Paković, a adaptaciju i režiju ove drame potpisuje Zlatko Paković.
Glavni program sastoji se od predstava u zvaničnoj selekciji. Njihov broj varira od godine do godine, ali se poslednjih godina ustalio na otprilike 10 predstava. Nakon izvođenja predstava tradicionalno se organizuju Susreti sa stvaraocima.
Selektori glavnog programa su Jovan Ćirilov, koji tu funkciju obavlja od osnivanja do današnjih dana, i Anja Suša, od 2006. godine.
