Na desetu godišnjicu od ubistva premijera, 12. marta 2013. godine, u Beogradu je u Ustanovi kulture “Vuk Karadžić” premijerno izvedena pozorišna predstava “Ubiti Zorana Đinđića”
nastala u produkciji Studentskog kulturnog centra Novi Sad po motivima istoimene drame koju su napisali Rajko Đurić i Zlatko Paković, a adaptaciju i režiju ove drame potpisuje Zlatko Paković.
Predstava je premijerno odigrana 5. oktobra 2012. godine u Fabrici SKC-a Novi Sad. Na prepunoj sceni “Aleksandar Popović” publika je nakon odigrane predstave dugotrajnim aplauzima i pojedinačnim uzvicima oduševljenja vraćala glumce na scenu.
Glumačku ekipu ove predstave čine Emina Elor, Jovana Stipić, Milijana Makević, Bojan Dimitrijević, Igor Filipović i Nikola Đuričko.
Pre premijere mislio sam da je ovo preteška tema i da se ne može dobro uraditi, međutim, reditelj je odabrao dobar sistem – napravio je politički kabare, veoma gorak i tačan, u kome je prikazana banalnost velikog zla – kaže Jovan Ćirilov za „Blic”.
Mirjana Karanović smatra da je reč o odličnom komadu koji ju je i rasplakao i nasmejao i da bi trebalo da bude na stalnom repertoaru: „Ovo je moćna, kreativna, uzbudljiva, žestoka, beskompromisna i hrabra predstava, sve ono što ‘Zoran Đinđić’ Olivera Frljića u ‘Ateljeu’ nije”.
Predstava ima i uvod pošto publika ulazi u salu kroz hodnik na čijim su zidovima uveličane fotokopije novinskih tekstova koji su predhodili atentatu, dok se sa zvučnika neprekidno emituje glas Tomislava Nikolića iz tog vremena, koji poručuje: ako neko od vas u sledećih mesec ili dva vidi negde Zorana Đinđića, recite mu da je i Tito pred smrt imao problema sa nogom.
Pozorišna kritika je posle premijere, 5. oktobra prošle godine u Novom Sadu, veoma pozitivno ocenila ovaj “brehtijanski dramski igrokaz”, kao “važnu i moćnu predstavu, izraz snage sinkretičkog i kritičkog pozorišta”.
Prema rečima reditelja Pakovića, ova predstava je “osveta svima onima koji su priželjkivali Đinđićevo ubistvo i njime se okoristili”.
“Njima se treba izrugivati na smrt, jer oni čine sve da građani i građanke Srbije budu nezadovoljni i sumorni”, dodaje on.
Režiser Zlatko Paković smatra da je “naš politički život sadržaj tog umetničkog čina i te umetničke forme”.
“Stvar je u tome da je ubistvo premijera Đinđića kardinalna tačka našeg društvenog života. Dakle, ono je i političko ubistvo par ekselans, ne samo kriminalni nego i politički čin par ekselans. Taj negativan i tragički čin, to je žanr naše politike i obeležava naše savremeno društvo do dana današnjeg”, rekao je on.
Branislav Lečić kaže za Blic da pozorište treba da se bavi Đinđićem ne samo zbog njega kao takvog već i zbog društva koje se posle njega desilo, društva koje ima razloge za skepsu, sumnju, ironiju, cinizam… „Frljićeva predstava u Ateljeu je bila čista provokacija, što je takođe legalan postupak u teatru – naterati gledaoce i javnost da nekako reaguju, bilo pozitivno ili negativno. Ova novosadska predstava je otišla korak dalje ka pozorištu – imala je neophodan stepen ironije i izbarala je naizgled veseli kabaretski žanr da sa gorčinom objasni stvari koje nas jako bole. Kao da je postavila granicu između poetike zla i potrebe za nekakvim optimizmom i verovanjem s tim što su neke stvari izgovorene otvoreno i direktno, sa ozbiljnom provokacijom. Ako Zoran i njegova priča mogu da pokrenu i teatar u tom smislu, onda je to dobrodošlo”.
Sledeće izvođenje ove predstave je sutra, 14. marta u Ustanovi kulture “Vuk Karadžić”, Bul. kralja Aleksandra 77a od 20 casova.
System.String[]System.String[]
