{"id":6750,"date":"2025-09-02T11:11:41","date_gmt":"2025-09-02T11:11:41","guid":{"rendered":"https:\/\/skcns.org\/?p=6750"},"modified":"2025-10-20T10:55:28","modified_gmt":"2025-10-20T10:55:28","slug":"19-novosadski-strip-vikend-12-i-13-septembra-2025-u-skcns-fabrici","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/skcns.org\/sr_cyr\/19-novosadski-strip-vikend-12-i-13-septembra-2025-u-skcns-fabrici\/","title":{"rendered":"19. Novosadski strip vikend 12. i 13. septembra 2025. u SKCNS Fabrici"},"content":{"rendered":"
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\n
\"\"<\/figure>\n\n

\u00a0<\/p>\n\n

Ovogodi\u0161nji Novosadski strip vikend odr\u017eava se 12. i 13. septembra u SKCNS Fabrici (Bulevar despota Stefana 5), a ovo je 19. izdanje manifestacije u organizaciji Studentskog kulturnog centra Novi Sad. Dvodnevni program obuhvata berzu stripova, knjiga, nosa\u010da zvuka, te brojne izlo\u017ebe, predstavljanje doma\u0107ih i regionalnih autora, izdava\u010dkih ku\u0107a, te festivala i de\u0161avanja posve\u0107enih stripu. Ovogodi\u0161nji NS strip vikend podr\u017eao je Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Ulaz na sve programe je besplatan.<\/p>\n\n

PROGRAM 19. NS strip vikenda<\/strong><\/p>\n\n

Petak 12. 9. 2025.<\/strong><\/p>\n\n

16.00 \u2013 21.00 \u2013 Berza stripova \/ SKCNS Fabrika, Bulevar despota Stefana 5<\/strong><\/p>\n\n

18.00 \u2013 Zoran Nikoli\u0107 i Sr\u0111an Savi\u0107: predstavljanje izdava\u0161tva Kulturnog centra Ni\u0161<\/strong> \/ SKCNS Fabrika, Bulevar despota Stefana 5<\/strong><\/p>\n\n

Ovogodi\u0161nji, 12. Nifest odr\u017ean je u Ni\u0161kom kulturnom centru, sa mno\u0161tvom gostiju i uobi\u010dajenim programima, na kakve nas je taj, ve\u0107 odavno ozbiljan, festival navikao. Pomenuti organizator, Ni\u0161ki kulturni centar i Udru\u017eenje ljubitelja stripa \u201eBranko Plav\u0161i\u0107\u201c priredili su mno\u0161tvo izlo\u017ebi, predstavljanja autora, izdanja i strip de\u0161avanja nastalih izme\u0111u dva festivala. Novo izdanje autora nagra\u0111enog za doprinos srpskom stripu Vladimira Vesovi\u0107a je u pripremi, a Vlada je svojim prisustvom i radovima upotpunio festival. Prisustvo francuskog autora Davida Senua, strip kriti\u010dara Filipa Pitera, kao i Rajka Milo\u0161evi\u0107a Gere, Alekse Gaji\u0107a, Tihomira \u010celanovi\u0107a, Predraga \u0110uri\u0107a i drugih gostiju, u\u010dinili su ovogodi\u0161nji Nifest presti\u017enim. Deo svog uredni\u010dkog iskustva Zoran Nikoli\u0107 i Sr\u0111an Savi\u0107 podeli\u0107e sa nama na Novosadskom strip vikendu.<\/p>\n\n

18.30 – Otvaranje izlo\u017ebe \u201eMaurovi\u0107, francuski fragmenti\u201c. Govori: Veljko Krul\u010di\u0107 *Francuski institut u Novom Sadu, Bulevar despota Stefana 5<\/strong><\/p>\n\n

\"\"<\/figure>\n\n

\u00a0<\/p>\n\n

Izlo\u017eba \u201eMaurovi\u0107, francuski fragmenti\u201c: od \u017dila Verna i \u201eVjerenice ma\u010da\u201c do \u017dor\u017ea Simenona i \u201eCapes et poignards\u201c<\/p>\n\n

O \u201eVjerenici ma\u010da\u201c napisano je vi\u0161e tekstova, ogleda, pa i estetskih studija; u na\u0161em veku objavljena je u formi albuma i u specijalnom broju \u201eStrip revije\u201c (koja se distribuirala na kioscima); bila je izlo\u017eena na brojnim galerijskim postavkama u zemlji i u inostranstvu (Zagreb, Beograd, Pariz, Aja\u010do…); strip je \u010detiri godine nakon svoje premijere (1935. u dnevniku \u201eNovosti\u201c) dobio i svoju \u201enedeljnu verziju\u201c (u \u201eMickey stripu\u201c)…<\/p>\n\n

\u201eVjerenica ma\u010da\u201c je prvi doma\u0107i (hrvatski i jugoslovenski) realisti\u010dni strip, nastao od strane doma\u0107ih autora (scenariste Kre\u0161imira Kova\u010di\u0107a i crta\u010da Andrije Maurovi\u0107a) koji je izlazio iz dana\u00a0 u dan u nastavcima na stranicama dnevne \u0161tampe i tako je postao svojevrstan \u201ekamen temeljac\u201c ove umetnosti, ovog medija i ovog novinskog \u017eanra na na\u0161im prostorima.<\/p>\n\n

2025. navr\u0161ava se veliki jubilej \u2013 90. godi\u0161njica \u201eVjerenice ma\u010da\u201c, \u0161to bi \u2013 svaka strip kultura koja imalo dr\u017ei do sebe, do svoje tradicije i istorije \u2013 prigodno obele\u017eila.<\/p>\n\n

Nas je ova godi\u0161njica podstakla da\u00a0 istra\u017eimo koliko je ne samo knji\u017eevnost, nego i sama tematika \u201eFrancuske\u201c bila prisutna u Maurovi\u0107evom stvarala\u0161tvu, ali i obrnuto \u2013 koliko je njegov opus uop\u0161te poznat i zabele\u017een na najve\u0107em evropskom strip-tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n\n

1983. jedan od najuglednijih francuskih strip-izdava\u010da \u201eDargaud\u201c iz Pariza je objavio bro\u0161irani album \u201eCapes et poignards\u201c (\u201ePla\u0161tevi i bode\u017ei\u201c), iza \u010dijeg se naslova \u201ekrije\u201c strip \u201e\u010cuvaj se senjske ruke\u201c, adaptacija istoimenog istorijskog romana Augusta \u0160enoe, crta\u010da Maurovi\u0107a i scenariste Norberta Neugebauera. U albumu je objavljen i tekst Ervina Rustemagi\u0107a o Maurovi\u0107u. Iza\u0161ao je u uglednoj biblioteci \u201eCollection Pilote\u201d.<\/p>\n\n

\u201eCapes et poignards\u201c je bila ne samo prva, nego i jedina albumska prezentacija dela Andrije Maurovi\u0107a na francuskom jeziku i tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n\n

Makar je strip kriti\u010dar \u017dil Simen napisao: \u201eMaurovi\u0107ev opus u svetskoj istoriji stripa morao bi zauzeti istaknuto mesto pokraj Rejmonda…\u201c<\/p>\n\n

Pre toga, francuska se publika s Maurovi\u0107evim stripovima mogla upoznati 1949. i 1950. u de\u010djem listu \u201eCoq Hardi\u201c: \u201eLes demons de la jungle\u201c (kako je preveden \u201eGrob u pra\u0161umi\u201c) i \u201eLes demons de la jungle\u201c (originalno \u201eVelika glad u plemenu Gula-Gula\u201c). Stripovi su objavljivani u nastavcima, autori nisu atribuirani, nisu iza\u0161li u celosti i pridodati su im obla\u010di\u0107i.<\/p>\n\n

Od druge polovine 20-ih pa do kraja 50-ih godina 20. veka, Andrija Maurovi\u0107 je crtao kolor ilustracije za naslovne strane za stotine knjiga, me\u0111u kojima su bili i francuski pisci: \u017dil Vern, Fransoaz Sagan, Onore de Balzak, \u017dor\u017e Simenon, Edmond \u017dalu, Kapetan Driant, Gi de Mopasan, Eugen Sue…<\/p>\n\n

Tu su i njegove ilustracije i crte\u017ei vezani za Francusku, za neke li\u010dnosti, za neke doga\u0111aje, od kojih nam se ponajboljim \u010dine one iz ilustrovanog lista \u201eKulisa\u201c koje je crtao pre nego \u0161to je u njegov umetni\u010dki vidokrug u\u0161la \u201eVjerenica ma\u010da\u201c.\u00a0<\/p>\n\n

U Maurovi\u0107eve francuske aspekte, svakako \u201espadaju\u201c i plakati za izlo\u017ebe \u201eJugoslovenski strip 1866 \u2013 1986.\u201c i \u201eJugoslovenski strip danas\u201c (obe, u Parizu i u Aja\u010du, iz 1986), jer su dizajneri kao centralni motiv\u00a0 izabrali upravo Maurovi\u0107eve stripove, odnosno likove njegovih junaka \u2013 Starog Ma\u010dka i\u00a0 Meksikanca.<\/p>\n\n

Istra\u017eivanja se nastavljaju…<\/p>\n\n

Veljko Krul\u010di\u0107<\/p>\n\n

19.00 – Otvaranje izlo\u017ebe Stevana Subi\u0107a<\/strong> \/ SKCNS Fabrika, Bulevar despota Stefana 5<\/strong><\/p>\n\n

\"\"<\/figure>\n\n

\u00a0<\/p>\n\n

Kada strip autor istovremeno radi Tarzana, Konana, Betmena i Supermena, re\u010d je o umetniku koji trenutno ima najve\u0107e reference na strip sceni. Nije ni \u010dudno \u0161to doma\u0107i izdava\u010di prate Stevana Subi\u0107a, te tako imamo priliku da relativno brzo u\u017eivamo u svim njegovim izdanjima koja trenutno radi za velikog \u201eDC Comics\u201d izdava\u010da. Nakon rada za italijanske i francuske izdava\u010de, Subi\u0107 je dobio poziv od \u201cDC-a\u201d i sada je autor Betmena, Pingvina, Zagoneta\u010da i Supermena, \u010diji stripovi su \u010desto prete\u010da filmskim ostvarenjima. Vrhunska vizuelna naracija, ali i redefinisanje superheroja, koje Subi\u0107 radi sa scenaristima, pokazale su da je mogu\u0107e sve nabrojane junake pribli\u017eiti i novom vremenu i novoj publici. Bilo da radi crno-bele stripove ili da ih kolori\u0161e (Subi\u0107 radi i kolor za svoje stripove), posti\u017ee jednako spektakularne rezultate. Na Subi\u0107evim kadrovima i tablama ose\u0107a se mnogo vi\u0161e \u017eivota, zuba vremena i nema ugla\u0111enosti, ako se \u017eivi u pra\u0161umi, po tamnim kvartovima grada i zabitima u koje ljudi retko zalaze. Tako posti\u017ee ekspresivne rezultate da je u mnogim kadrovima i bez teksta prisutna energija i jasan narativni tok. Zanimljiva je biografija Stevana Subi\u0107a koji je iz Zrenjanina od posla na naftnim poljima do\u0161ao do svojih de\u010da\u010dkih snova i stripova koje je \u010ditao kao klinac.<\/p>\n\n

Stevan Subi\u0107 (1982) stripski je umetnik, grafi\u010dki dizajner, ilustrator i scenarista iz Zrenjanina. Sa devetnaest godina oprobao se u razli\u010ditim umetni\u010dkim medijima, pri \u010demu je najzapa\u017eenija njegova autorska radio-emisija \u201eMuholovka\u201c, koju je ure\u0111ivao od 2002. do 2008. godine. Istovremeno se bavio organizacijom tribina i koncerata. Autor je zrenjaninskog fanzina \u201e\u017duta cigla\u201c. Radom na stripu bavi se od 2009, kada osvaja nagradu na beogradskom Salonu stripa radom \u201eBruk Halabrin\u201c, od \u010detiri table. Naredne tri godine stvara kratke stripove koje plasira na regionalnim i me\u0111unarodnim stripskim manifestacijama, a 2011. godine osvaja gran- pri na festivalu u \u0110enovi, kada je \u017eirijem predsedavao Ser\u0111o Topi. Slede\u0107e godine zapo\u010dinje saradnju sa italijanskom Izdava\u010dkom ku\u0107om \u201eSer\u0111o Boneli\u201c, za koju crta dve sveske serijala \u201eAdam Vajld\u201c, po scenariju \u0110anfranka Manfredija, strip \u201eTre\u0107i dan\u201c, kao 65. broj serijala \u201ePri\u010de\u201c, i deveti album serijala \u201eBezdu\u0161nik\u201c. Na stripskoj sceni u Francuskoj debituje 2015. godine desetim albumom serijala \u201el\u2019Homme de l\u2019annee\u201c. Usledila su prva dva albuma serijala \u201eM.O.R.I.A.R.T.Y.\u201c za \u201eDelkur\u201c, \u201eKonan od Kimerije\u201c: Ksutal grad sumraka\u201c, po scenariju Kristofa Beka, za izdava\u010da “Glen”, kao i “Tarzan”, sa istim scenaristom, za izdava\u010da “Solej”. Godine 2022. zapo\u010dinje saradnju sa \u201cDC\u00a0 Comics\u201c na naslovu \u201eZagoneta\u010d: Godina prva\u201c, po scenariju Pola Dejna, \u010dime osvaja pa\u017enju ameri\u010dke strip scene. Sa vode\u0107om gejming kompanijom \u201eBlizard\u201c istovremeno sara\u0111uje na projektu \u201eDijablo\u201c.<\/p>\n\n

21.00 – Muzi\u010dki program \/ SKCNS Fabrika, Bulevar despota Stefana 5<\/strong><\/p>\n\n

Subota 13. 9. 2025.<\/strong><\/p>\n\n

10.00 \u2013 15.00 \u2013 Berza vinila, stripova i knjiga \/ SKCNS Fabrika, Bulevar despota Stefana 5<\/strong><\/p>\n\n

15.00 \u2013 Zoran Peji\u0107, Udru\u017eenje strip-autora i obo\u017eavalaca stripa Republike Srpske \u201eDeveta dimenzija\u201d: predstavljanje izdanja i \u010dasopisa \u201eParabelum\u201c\/ SKCNS Fabrika, Bulevar despota Stefana 5<\/strong><\/p>\n\n

Na\u0161 stalni gost Zoran Peji\u0107, popularni Zoka, predstavi\u0107e vrlo raznovrsno izdava\u0161tvo banjalu\u010dke nezavisne scene od stripa grupe autora \u201eWild West\u201d, do biografske knjige o legendarnom gitaristi Deep Purple-a Ri\u010diju Blekmoru te muzi\u010dkog izdanja, gramofonske plo\u010de \u201eNa rubu igle\u00a0 \u2013 13 na 33 Banjaluka\u201c \u2013 kompilacije 13 banjalu\u010dkih bendova.<\/p>\n\n

Album \u201eWild West\u201c je delo scenariste i \u010dlana \u201eDevete dimenzije\u201c Nikole Vida\u010dkovi\u0107a. U pitanju je zbirka ne\u0161to kra\u0107ih vestern pri\u010da koje \u0107e vas odvesti pravo u srce pra\u0161njavih ulica, duela u podne i ti\u0161ine iza pucnja. Ove pri\u010de ne pri\u010daju samo o ranama i pra\u0161ini, ve\u0107 i o ljudima koji poku\u0161avaju ostati ljudi u svetu bez zakona. Svaka tabla nosi duh Divljeg zapada, ali i odjeke na\u0161ih svakodnevnih borbi. Kao \u0161to je pomenuto, pri\u010de su sme\u0161tene u vreme Divljeg zapada, a plod su filozofsko-sociolo\u0161kih razmi\u0161ljanja pisca, tako da su teme kao \u0161to su pohlepa, zavist, blud, nezasitost, koje \u0107e vas sigurno naterati na razmi\u0161ljanje, obra\u0111ene u razli\u010ditim \u017eanrovima od one klasi\u010dne \u201eBANG\u2013BANG\u201c puca\u010dine, na koju smo svi navikli, preko horora inspirisanog narodnim folklorom, pa sve do komedije sa primesama ironije i sarkazma. Crte\u017e je radilo 11 sjajnih crta\u010da iz zemalja biv\u0161e Jugoslavije, Igor Jov\u010devski, Ivan Avramovski, Milan Mladi\u0107, Jovan Brati\u0107, Slobodan Aksi\u0107, Geza \u0160etet, Vladimir Mario Davidenko, Hrvoje Ru\u017ei\u0107, Mimi Kortazar, Dragan Pavasovi\u0107 i \u017deljko Ivan\u010di\u0107.<\/p>\n\n

16.00 \u2013 Branko \u0110uki\u0107: predstavljanje \u010dasopisa \u201cStripolis\u201d \/ SKCNS Fabrika, Bulevar despota Stefana 5<\/strong><\/p>\n\n

Novi, sedamnaesti broj \u010dasopisa Stripolis, objavljen u izdanju Kulturnog centra Zrenjanin, na 188 strana u punom koloru, donosi esencijalna dela strip crta\u010da, animatora i karikaturiste Borislava \u0160ajtinca koji je ro\u0111en u selu Melenci, kraj Zrenjanina 4. avgusta 1943.<\/p>\n\n

Borislav \u0160ajtinac je proslavljeni filmski stvaralac, animator, karikaturista i strip crta\u010d. Obrazovao se u \u0160koli primenjene umetnosti u Novom Sadu, na Akademiji umetnosti u Beogradu i na Ecole Sup\u00e9rieure des Beaux-Arts u Parizu. \u0160ajtinac je zapo\u010deo rad na animiranim filmovima 1966. godine u\u010de\u0161\u0107em u produkciji nekoliko crtanih filmova. Svoj prvi kratki film \u201eAnaliza\u201c (3 minuta, 35 mm) realizovao je 1968. za Neoplanta Film, a zatim i brojne animirane kratke filmove u Jugoslaviji i Nema\u010dkoj. Za Neoplanta Film je u periodu izme\u0111u 1969. i 1972. realizovao sedam kratkih animiranih filmova. Njegovi filmovi su osvojili brojne presti\u017ene nagrade u doma\u0107em i internacionalnom kontekstu.\u00a0\u00a0<\/p>\n\n

Crta\u010d je posebno ekspresivnog \u201erukopisa\u201c, poeta originalnih crnohumornih motiva i ugo\u0111aja, animator vlastite ikonografije i stila. Njegov sablasni nadrealizam daje mu posebno mesto me\u0111u modernim prvacima multimedijalnog vizuelnog izraza. \u0160ajtinac je svojim radom u oblastima stripa, karikature i animacije stekao svetsku slavu i trajni ugled koji ne bledi ni danas. \u017divi i radi u Parizu.<\/p>\n\n

16.30 \u2013 Sabahudin Muranovi\u0107 Muran: otvaranje izlo\u017ebe i razgovor s autorom \/ SKCNS Fabrika, Bulevar despota Stefana 5<\/strong><\/p>\n\n

\"\"<\/figure>\n\n

\u00a0<\/p>\n\n

Sabahudin Muranovi\u0107 – Muran Sabahudin Muranovi\u0107 \u2013 Muran (1968, Prijepolje) je autor koga prvi put predstavljamo na NS strip vikendu, mada je svojim ilustracijama i strip tablama to odavno zaslu\u017eio, ali su se kockice u tom na\u0161em mozaiku tek sad slo\u017eile. Objavljivan u \u201eVekovnicima\u201c, danas u temama iz istorije, mitologije ili literature, Muran je skrenuo pa\u017enju i ve\u0161tim kompozicijama masovnih scena ali i izra\u017eajnim karakterima krupnijih kadrova. \u010cesta portretisanja i ironiziranje likova kojim se predstavlja na dru\u0161tvenim mre\u017eama, ovog autora su dovela do gostovanja na strip festivalima, izlo\u017ebama i aktivnog prisustva na sceni. Popularnost njegove \u0161kole stripa \u201eMebijus\u201c u Prijepolju, istrajan i plodan rad, Murana su doveli i do \u201eKvadrature kruga\u201c, retko svetle ta\u010dke RTS-a. Izlo\u017eba u Fabrici samo je potvrda da autori poput Murana i u takvim sredinama poput Prijepolja, odr\u017eavaju svetlost bez obzira na to \u0161to su \u0161tekeri odavno polupani.<\/p>\n\n

17.00 \u2013 Srboljub Niki\u0107: predstavljanje grafi\u010dke novele \u201eKraj septembra\u201c \/ SKCNS Fabrika, Bulevar despota Stefana 5<\/strong><\/p>\n\n

Srboljub Niki\u0107 \u201eKraj septembra\u201c Srboljub Niki\u0107 se ovog puta predstavlja novom grafi\u010dkom novelom \u201eKraj septembra\u201c. Istrajan u svom \u010ditala\u010dkom istra\u017eivanju, Srboljub se terapeutski osvr\u0107e na vizualizaciju odre\u0111enih tema i sopstvenog vi\u0111enja istih. Tako je \u201eKraj septembra\u201c pri\u010da o ljubavi ve\u0161ta\u010dke inteligencije otelotvorene u liku glomazne \u017eene kiborga i le\u010denog alkoholi\u010dara, koji se krajem septembra sre\u0107u na pla\u017ei u Riminiju. \u017dena kiborg vodi dvostruki \u017eivot, preko dana je spasilac, a no\u0107u prostitutka. Mu\u0161karac, posle razvoda i le\u010denja alkoholizma, u pesku Riminija traga za krhotinama pro\u0161log \u017eivota ali \u0107e mu slu\u010dajni susret promeniti budu\u0107nost. Nakon dosad objavljenih \u201e\u017dig petokrake\u201c, \u201eSrce nije meso\u201c, \u201eDecembarska no\u0107\u201c, \u201eProzor\u201c, \u201eDragana\u201c, \u201eMera\u201c, \u201eLave\u017e do zore\u201c, \u201eTragom plavog zeca\u201c, \u201e Mese\u010dina\u201c, novo izdanje \u201eKraj septembra\u201c svrstava Srboljuba Niki\u0107a me\u0111u autore retke energije, istrajnosti i upornosti, koji svojim radom predstavlja jedinstvenu pojavu na na\u0161oj sceni.<\/p>\n\n

17.30 \u2013 Sara Novakovi\u0107: predstavljanje izdanja \u201eUtabanom stazom\u201c \/ SKCNS Fabrika, Bulevar despota Stefana 5<\/strong><\/p>\n\n

\"\"<\/figure>\n\n

\u00a0<\/p>\n\n

Sara Novakovi\u0107 je rodom iz Kragujevca i oduvek se bavi ilustracijom. Iza sebe ima debitantski strip album \u201eUtabanom stazom\u201c, kao i kratke stripove me\u0111u kojima je i \u201eDo Not Disturb\u201c, nastao tokom WOMCOM rezidencije i \u201eNa granici\u201c nagra\u0111en na Balkanskoj smotri mladih strip autora. Ovo leto provela je na umetni\u010dkoj rezidenciji u Angulemu tokom koje je zapo\u010dela novi projekat \u201eBli\u017ei nam se kraj\u201c. Kroz svoj rad istra\u017euje smrt, mra\u010dnu stranu ljubavi i seksualnih odnosa, nasilje i impuls. Sirovo, surovo i svirepo. Studirala je grafi\u010dki dizajn na Filolo\u0161ko-umetni\u010dkom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu. \u017divi sa demonskim ma\u010dorom Dilanom (kao Dylan Dog, ali je ma\u010dka… u\u017easna fora).<\/p>\n\n

18.00 \u2013 Matja\u017e Bertoncelj: predstavljanje autora<\/strong> \/ SKCNS Fabrika, Bulevar despota Stefana 5<\/strong><\/p>\n\n

\"\"<\/figure>\n\n

Matja\u017e je \u010dest gost na\u0161eg festivala ali ovog puta ga kona\u010dno predstavljamo izlo\u017ebom i razgovorom o njegovom poslednjem izdanju.<\/p>\n\n

Matja\u017e Bertoncelj stripove crta i pi\u0161e od kada zna za sebe (od \u0161este godine), objavljuje ih 30 godina i izdao je 19 samostalnih strip izdanja. U 2024. izdao je tri albuma, a na izlo\u017ebi su prikazane stranice iz njih:<\/p>\n\n

\u201eSokrat ratnik\u201c je grafi\u010dki roman nastao po dramskom tekstu Matja\u017eevog profesora za kreativno pisanje na akademiji AVA, Filipa Berta, koji je bio profesor engleskog, prevodilac i pesnik. Pri\u010da govori o Sokratu koji je u srednjim godinama morao da se bori kao vojnik svog grada-dr\u017eave Atine u bici protiv Tebe. Njegovi su izgubili, a Sokrat je u\u010dinio sve da se vrati ku\u0107i i obnovi porodi\u010dni red bez kog nije mogao da zamisli \u017eivot.<\/p>\n\n

\u201e\u017dive \u017eivotinje\u201c su zbirka kratkih stripova koji su nastajali dve decenije i izlazili u dnevnom listu Ve\u010der i \u010dasopisu Strip bumerang. Ima pet skupova \u017eivorinja: Dva majmuna, Otrovnica, Cirkuski medved, Ov\u010dica, Bela ajkula i oni su ozbiljno-neozbiljni. Kre\u0107u se od jeftinog humora do razmi\u0161ljanja o formi kratkog stripa. \u201eLegija, moja domovina\u201c je grafi\u010dki roman zasnovan na se\u0107anjima Matja\u017eevog ujaka Janeza o vremenu kada je kao osamnaestogodi\u0161njak 1967. u\u0161ao u francusku Legiju stranaca i u njoj proveo pet napornih i opasnih godina. U Legiju je u\u0161ao kao zelen mladi\u0107, a iza\u0161ao kao zreo \u010dovek sa znanjem kako izgleda \u017eivot i hijerarhijske strukture mo\u0107i. Pri\u010da se kre\u0107e od Jugoslavije, preko Francuske i D\u017eibutija, nazad u Francusku i Jugoslaviju.<\/p>\n\n

18.30h \u2013 Veljko Krul\u010di\u0107: predstavljanje novih izdanja velikana stripa: \u201eTupko u 21. stolje\u0107u\u201d (izdava\u010d Vedis), Maks Brand \u201eTrojica u mraku\u201d (izdava\u010d \u0160areni du\u0107an), Sergej Mironovi\u010d \u201eMaks i Maksi\u0107\u201c, produkcija 1925. (izdava\u010d Pu\u010dko otvoreno u\u010dili\u0161te Zelina) \/ SKCNS Fabrika, Bulevar despota Stefana 5<\/strong><\/p>\n\n

19.00 \u2013 Zoran Smiljani\u0107: otvaranje izlo\u017ebe i predstavljanje radova \u201eMeksikanosi\u201c \/ SKCNS Fabrika, Bulevar despota Stefana 5<\/strong><\/p>\n\n

\"\"<\/figure>\n\n

\u00a0<\/p>\n\n

Zoran Smiljani\u0107 je strip autor, ilustrator, karikaturista, grafi\u010dki dizajner, scenarista i filmski publicista. Ro\u0111en je 1961. godine, poha\u0111ao je Srednju \u0161kolu za primenjenu umetnost u Ljubljani. \u017divi, radi i pati u Kranju.<\/p>\n\n

Do sada je nacrtao vi\u0161e od dve hiljade strip tabli. Poznati hrvatski strip autor, scenarista i publicista Darko Macan svojevremeno je izjavio da je \u201eSmiljani\u0107 verovatno najbolji scenarista za duge pri\u010de na podru\u010dju biv\u0161e Jugoslavije.\u201c<\/p>\n\n

Predstavnik je takozvane \u201etre\u0107e generacije\u201c slovena\u010dkih strip autora, koja je svoj stvarala\u010dki put zapo\u010dela osamdesetih godina pro\u0161log veka. Prvi strip objavljuje 1981. godine, a 1987. zapo\u010dinje saradnju sa politi\u010dkim nedeljnikom \u201eMladina\u201c, gde svoje radove objavljuje i dan-danas. Prvi urednik u \u201eMladini\u201c mu je bio novinar i teoreti\u010dar stripa Ivo \u0160tandeker, koji je okupio grupu mladih ambicioznih autora, motivisao ih i dao im prostor za objavljivanje stripova. \u0160tandeker je 1992. godine smrtno stradao u Sarajevu.<\/p>\n\n

Smiljani\u0107ev stvarala\u010dki opus mogao bi se podeliti na tri perioda. U prvom su zastupljeni \u017eestoki, politi\u010dki provokativni i anga\u017eovani stripovi koji se bave aktuelnim dru\u0161tvenim problemima. Sa serijalom \u201eHardfuckers\u201c u tri albuma na preko 210 tabli, u strip tada\u0161nje SFRJ prvi put ulaze politika, nasilje i eksplicitna seksualnost, zbog \u010dega je reagovala tada\u0161nja socijalisti\u010dka vlast. Smiljani\u0107 tada odlazi u stvarala\u010dku ilegalu i dalje radove objavljuje pod pseudonimom Vitorio de la Kroce. Nastavlja sa serijom kratkih stripova \u201ePorodi\u010dne pri\u010de\u201c, a zatim i \u201eRatne pri\u010de\u201c, koje se bave sukobima u Drugom svetskom ratu, Slovena\u010dkom ratu 1991. godine, kao i nekim budu\u0107im ratovima. Iz tog perioda izdvajaju se stripovi \u201e1991\u201c, neobi\u010dno blaga pri\u010da o vojniku JNA koji je prespavao povla\u010denje svojih drugova i ostao sam u zemlji koja je nekada bila njegova, i \u201e1943\u201c, brutalna ratna pri\u010da iz Drugog svetskog rata o grupi \u0161vercera koji sara\u0111uju sa svim zara\u0107enim stranama (Italijanima, partizanima, belogardejcima), zasnovana na njegovom omiljenom vesternu \u201eDivlja horda\u201c, Sema Pekinpoa.<\/p>\n\n

U drugom periodu posve\u0107uje se istorijskim temama, pre svega serijalu\u00a0 \u201eMeksikajnarji\u201c (na srpskom \u201eMeksikanosi\u201c), koji sadr\u017ei 330 ru\u010dno obojenih tabli, odnosno pet albuma od po 66 strana. Sa koscenaristom Marijanom Pu\u0161avecom zasnovao je epsku pri\u010du o slovena\u010dkim dobrovoljcima koji su se sredinom devetnaestog veka borili u Meksiku na strani cara Maksimilijana, ro\u0111enog brata austrougarskog cara Franje Josifa. Za tu pri\u010du, obojica scenarista prostudirala su obimnu istorijsku dokumentaciju; Smiljani\u0107 je otputovao u Meksiko i obilazio lokacije na kojima su se odigrali klju\u010dni doga\u0111aji ove neobi\u010dne pri\u010de. Prvi album iza\u0161ao je 2006. godine, a poslednji 2016. Najbolji slovena\u010dki strip autor Toma\u017e Lavri\u010d o \u201eMeksikanosima\u201c je izjavio: \u201eFiligranski scenario, \u017eiv i sugestivan crte\u017e, dosledna dokumentovanost istorijskog perioda, emotivna snaga likova, epska \u0161irina i smisao za detalje, jezgroviti dijalozi, savr\u0161ena monta\u017ea i na kraju relevantna tema, krase ovaj lep i ambiciozan strip.\u201c U tre\u0107em periodu Smiljani\u0107 se okre\u0107e strip-biografijama (o piscu Ivanu Cankaru, arhitekti Jo\u017eeu Ple\u010dniku, te pesniku i partizanu Karelu Destovniku \u2013 Kajuhu) i istorijskim temama (\u201eCrni plamen\u201c, koji govori o spaljivanju slovena\u010dkog Narodnog doma i usponu fa\u0161izma u Trstu), za koji je scenario napisao sa sinom Ivanom. Povremeno se vra\u0107a politi\u010dki kriti\u010dkim temama, kao u stripu \u201ePoslednji let Tonija Mrlaka\u201c, o pilotu helikoptera JNA, Slovencu, koji je smrtno stradao u Slovena\u010dkom ratu 1991. godine.<\/p>\n\n

19.30 \u2013 Aleksa Gaji\u0107: predstavljanje izdanja \u201eGornja\u201c i \u201eDonja knjiga\u201c, \u201ePrednja\u201c i \u201eZadnja knjiga\u201c \/<\/strong> SKCNS Fabrika, Bulevar despota Stefana 5<\/strong><\/p>\n\n

\"\"<\/figure>\n\n

\u00a0<\/p>\n

Ni na ovogodi\u0161njem izdanju NS strip vikenda, nismo mogli propustiti da ugostimo Aleksu Gaji\u0107a. Nakon \u0161to smo, na pro\u0161lom izdanju,\u00a0 predstavili \u201eCrni strip\u201c i prikazali animirani film \u201eKralj ni\u010dega\u201c nastao u saradnji sa D\u017eonijem Rackovi\u0107em, ovog puta predstavi\u0107emo nove knjige nastale u predahu izme\u0111u animiranih radova. \u201eGornja\u201c i \u201eDonja knjiga\u201c kao i \u201ePrednja\u201c i \u201eZadnja knjiga\u201c (najavljene u \u201eDonjoj\u201c), sve\u017ee i pripremljene za ovogodi\u0161nje izdanje, govore o neverovatnoj plodnosti Alekse ali i trajnom istra\u017eiva\u010dkom radu i inovacijama kojima je sklon. Od Alekse u \u201e\u0160rafovima\u201c do ovih prostorno orijentisanih stripova, Gaji\u0107 nas uverava da nema mira i da je svakodnevni rad ono \u0161to ga ispunjava. Nivo na kom je, daje nam toliko zadovoljstva, da se samo nadamo da \u0107e to potrajati. Pomenuta \u201eDonja knjiga\u201c sadr\u017ei radove nastale u 24 \u010dasa crtanja stripova i daje nam uvid u to \u0161ta \u201evozi\u201c Aleksu u jednom danu. Sli\u010dno kao Janja, ovaj rad \u201eza sebe\u201c pri\u010dinjava mnogo vi\u0161e zadovoljstva i radosti onim privilegovanim, koji su u prilici to da prate.<\/p>\n\n

20.00 \u2013 Nina Bunjevac: predstavljanje izdanja \u201eTarot\u201c \/<\/strong> SKCNS Fabrika, Bulevar despota Stefana 5<\/strong><\/p>\n\n

\"\"<\/figure>\n\n

\u00a0<\/p>\n

Ninu smo na pro\u0161lom NS strip vikendu predstavili dotada\u0161njim izdanjima: \u201eBezimena\u201c, \u201eHladna kao led\u201c, \u201eOtad\u017ebina\u201c i uz nekoliko novih radova tada pripremljenih za veliku izlo\u017ebu u Parizu. Sada se u izdanju Studentskog kulturnog centra Novi Sad pojavljuje prvi put na srpskom jeziku i knjiga \u201eTarot\u201c, koja je, po mom mi\u0161ljenju, najlep\u0161e izdanje na\u0161e produkcije.<\/p>\n\n

Nije \u010dest slu\u010daj da se autori, poput Nine, \u017eanrovski ne mogu svrstati u klasi\u010dne ili alternativne, ve\u0107 njen rad otvara novi \u017eanrovski registar, koji \u0107e se najverovatnije zvati upravo njenim imenom. Taj novi, Nina \u017eanr, objedinjuje i alternativu i klasi\u010dan strip.<\/p>\n\n

Kako tematski tako i vizuelno, Nina se doti\u010de specifi\u010dnih tema – autobiografskih, izbegli\u010dkih, traumati\u010dnih, mentalitetskih – uvode\u0107i nas u svoj specifi\u010dan vizuelni stil pripovedanja. Od iznena\u0111enja u \u201eKamikazama\u201c, \u201e\u017denskom stripu na Balkanu\u201c, \u201eNovom srpskom stripu\u201c, do prvog izdanja stripa \u201eHladna kao led\u201c, dolazimo do reizdanja \u201eOtad\u017ebine\u201c i \u201eHladne kao led\u201c, te prvog objavljivanja \u201eTarota\u201c, a treba o\u010dekivati i \u201eBezimenu\u201c. Nina je prevalila dug put od \u201enesvrstanog\u201c stripa (termin koji upotrebljavaju urednici festivala Novo doba, OHOHO i neki drugi teoreti\u010dari), do ilustratorke i glavne go\u0161\u0107e festivala i me\u0111unarodnih izlo\u017ebi. Valja pomenuti da Nina ima i slikarsko-skulptorsku karijeru, koju je inkorporirala u svoj novi vizuelni izraz i kao tanani vez, koji je onomad izlagala u Torontu, sad je to sve objedinila u \u201epri\u010danje pri\u010da\u201c. Njene pri\u010de su tako vizuelno ubedljive, bilo da se bave nasiljem, tragikomedijom ili ironizacijom, i mogu se \u010ditati kao razli\u010dita \u017eivotna, \u010ditala\u010dka iskustva, ali i kao prenete pri\u010de od uha do uha. Novo izdanje \u201eTarot\u201c, koje predstavljamo na ovogodi\u0161njem 19. NS strip vikendu, nastavlja Nininu putanju po \u017eivotnim iskustvima ali i daje pe\u010dat kakav je u poeziji davao Brodski ili veliki pesnici, koji su pogled iz daljine uvek mikroskopski precizno fokusirali na bit, dekonstruisali korene na\u0161ih problema, zabluda ili \u017eelja.<\/p>\n\n

\u201eTarot\u201c Nine Bunjevac, kako sama autorka napominje, je \u0161pil za duhovnu transformaciju, a ne za proricanje budu\u0107nosti, te je namenjen svima onima koji tra\u017ee alternativni put i dublju samospoznaju. Rasko\u0161nim vizuelnim jezikom, koriste\u0107i posebnu formu u kojoj su tarot \u0161pil i knjiga spakovani u kutiju, Nina nas je odvela u \u010darobni svet magije, koja i najstabilnije dovodi u isku\u0161enje da otvore karte i zavire u nepoznato. Dosada\u0161nje nagrade, u\u010de\u0161\u0107a na festivalima i mnogobrojne izlo\u017ebe na svetskim manifestacijama vizuelne umetnosti, svrstavaju Ninu u red umetnika presti\u017enog ranga \u010diji se svaki naredni rad sa nestrpljenjem i\u0161\u010dekuje. Podsetimo da pored Nine, imamo i autora Bobana Savi\u0107a Geta, ilustratora \u010dija gostovanja u strip kategorijama ili bolje re\u0107i u grafi\u010dkim novelama, pratimo kao vrlo drage doga\u0111aje koje kolekcionari i ljubitelji stripa i ilustracija do\u010dekuju s posebnim interesom i pa\u017enjom. Nadam se da ni oficijelna kritika vizuelnih umetnosti ne\u0107e propustiti ovakva de\u0161avanja.<\/p>\n\n

21.00 \u2013 Muzi\u010dki program \/<\/strong> SKCNS Fabrika, Bulevar despota Stefana 5<\/strong><\/p>\n

\u00a0<\/p>\n

*organizator zadr\u017eava pravo izmene programa<\/p>\n\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t<\/div>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u00a0 Ovogodi\u0161nji Novosadski strip vikend odr\u017eava se 12. i 13. septembra u SKCNS Fabrici (Bulevar despota Stefana 5), a ovo je 19. izdanje manifestacije u organizaciji Studentskog kulturnog centra Novi […]<\/p>\n","protected":false},"author":6,"featured_media":6751,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"site-sidebar-layout":"default","site-content-layout":"","ast-site-content-layout":"default","site-content-style":"default","site-sidebar-style":"default","ast-global-header-display":"","ast-banner-title-visibility":"","ast-main-header-display":"","ast-hfb-above-header-display":"","ast-hfb-below-header-display":"","ast-hfb-mobile-header-display":"","site-post-title":"","ast-breadcrumbs-content":"","ast-featured-img":"disabled","footer-sml-layout":"","ast-disable-related-posts":"","theme-transparent-header-meta":"","adv-header-id-meta":"","stick-header-meta":"","header-above-stick-meta":"","header-main-stick-meta":"","header-below-stick-meta":"","astra-migrate-meta-layouts":"set","ast-page-background-enabled":"default","ast-page-background-meta":{"desktop":{"background-color":"","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""},"tablet":{"background-color":"","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""},"mobile":{"background-color":"","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""}},"ast-content-background-meta":{"desktop":{"background-color":"var(--ast-global-color-5)","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""},"tablet":{"background-color":"var(--ast-global-color-5)","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""},"mobile":{"background-color":"var(--ast-global-color-5)","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""}},"footnotes":""},"categories":[25,8,15,19,16,4],"tags":[32],"class_list":["post-6750","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-festivali","category-izdanja","category-knjiga","category-likovni","category-strip","category-vesti","tag-skcns-fabrika"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/skcns.org\/sr_cyr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6750","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/skcns.org\/sr_cyr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/skcns.org\/sr_cyr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/skcns.org\/sr_cyr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/6"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/skcns.org\/sr_cyr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=6750"}],"version-history":[{"count":55,"href":"https:\/\/skcns.org\/sr_cyr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6750\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":7005,"href":"https:\/\/skcns.org\/sr_cyr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6750\/revisions\/7005"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/skcns.org\/sr_cyr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/6751"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/skcns.org\/sr_cyr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=6750"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/skcns.org\/sr_cyr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=6750"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/skcns.org\/sr_cyr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=6750"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}