Premijera predstave “Niko” u Beogradu 3. decembra u 20 časova u Mikseru.
Karte po ceni od 600 dinara možete nabaviti na prodajnim mestima Gigs Tixa.
Mikser se nalazi u Karađorđevoj 46.
Predstava je rađena na osnovu pozorišnog teksta “Niko – ledena Sfinga”, autora Vernera Friča.
Osnovno pitanje koje se nameće jeste pitanje SLOBODE, njenog značenja, razumevanja i dostizanja. Da li je sloboda nešto što već nosimo u sebi, u umu ili u srcu ili je ostvarujemo kroz život? Kako se borimo za nju i da li su putevi koje biramo do slobode često pogrešni i opasni? Da li sloboda jeste sloboda tek onda kada uz nju stoji i odgovrnost? Šta je slobodna volja, šta je htenje, šta je želja, kreacija, odricanje, empatija. To su pitanja koja nose koncept predstave.
Režija: Milica Grujičić.
Igraju: Aleksandra Pejić, Anja Orelj, Jelena Asanović, Jelena Galović, Jelena Graovac, Maja Šuša, Višnja Obradović.
Muzika: Predrag Vernački. Kostim: Nataša Jovičić.
Svetlo: Irena Savičić.
Dizajn plakata: Miroslav Kostić.
Pokret: Milica Cerović. Slike: Vladimir Sekulić.
Zvuk: Miloš Romić.
Produkcija: Studentski kulturni centar Novi Sad.
KO JE NIKO?
Krista Pafgen Niko (1938 – 1988) je Nemica, žena neverovatne spoljašnjosti i još neverovatnije unutrašnjosti, simbol jednog vremena koje i danas ima svoje refleksije u stvarnosti. Živela je u Parizu, Njujorku, Londonu, na Ibici, u Los Anđelesu itd. Bila je slobodan duh, gotovo čergar i odmetnik. Studirala je glumu na Lee Strazberg akademiji u klasi sa Merilin Monro, bila je pevačica benda Velvet Underground, zatim jedna od super-zvezda Endija Vorhola, igrala je u nekoliko njegovih filmova, a pojavljuje se i u Felinijevom filmu „La Dolce vita”. Sa Filipom Garelom, rediteljem, uradila je takođe nekoliko filmova. Od 1971. godine posvetila se muzici i stvorila apsolutno osoben stil i izraz. Za to je najdirektnije zaslužan Džim Morison, jedan od muškaraca sa kojima je bila bliska kroz ljubavni i duhovni odnos. Bila je simbol nedodirljive i uzvišene lepote i inteligencije, ali je nosila kroz život lične traume još iz detinjstva, a onda i gubitke bliskih ljudi tokom života. U zrelijim godinama njena pojava je možda i zastrašivala, ali svakako je na drugačiji način, nego li u mladosti, i dalje je plenila pažnju. Sada 35 godina nakon njene tragične, pomalo apsurdne smrti, ona izaziva pažnju.
