“Убити Зорана Ђинђића” политички кабаре, горак и тачан, у коме је приказана баналност великог зла одиграће се у Зрењанину 28. марта. Изводјење представе одржаће се у Народном позоришту Тоша Јовановић у 20 часова. Продаја улазница ГИГСТИXпродајна мрежа и благајна позоришта. Број места ограничен. Цена улазнице 400 динара.
Позоришни комад настао у продукцији Студентског културног центра Нови Сад по мотивима истоимене драме коју су написали Рајко Ђурић и Златко Паковић, а адаптацију и режију ове драме потписује Златко Паковић.
У представи играју Емина Елор, Јована Стипић, Милијана Макевић, Никола Ђуричко, Игор Филиповићи Бојан Димитријевић. Сценографију је урадио Никола Џафо, музику је компоновао Божидар Обрадиновић, текст сонгова је написао Томислав Марковић. Дизајн плаката Владимир Страјнић.
Представа „Убити Зорана Ђинђића“ играна је више од 30 пута. Поред увек распродатих играња на матичној сцени у СКЦНС Фабрици у Новом Саду где је и даље на репертоару ,запажена извођења су јој била на Битеф Фестивалу где је била у Главном програму 2013. године, Новом Пазару, Београду, Суботици, Сомбору, Зрењанину, Бечу, Згребу као и на разним регионалним фестивалима.
РЕЧ РЕДИТЕЉА
На атентат на Ђинђића треба гледати ђинђићевски. Истина се не налази, дакле, у мотивима за убиство премијера, него у резултатима тог убиства. Доста се говорило о извршиоцима, време је да говоримо о корисницима атентата. Представа „Убити Зорана Ђинђића“ је освета свима онима који су прижељкивали Ђинђићево убиство и њиме се окористили. Њима се треба изругивати на смрт, јер они чине све да грађани и грађанке Србије буду незадовољни и суморни. Представа је попут сна, попут оног сна из којег се будимо од сопственог смеха. Али, буђење је кошмарно, јер се будимо у јаловој стварности, без перспективе за оне које волимо. Овде и сада хоћемо да достигнемо иронију која уме осветнички да ликује над грозом и да развеселимо Ђинђићеву сен.
Златко Паковић
Извод из критике :
“Једночасовни брехтијански драмски игроказ игран на периферији Новог Сад логично је затварање једног тематског круга.” Теофил Панчић, Време.
“Важна и моћна представа, израз снаге синкретичког и критичког позоришта – где је сваки елемент важан и динамички усклађен – у контрапункту и у редоследу – све то, иако показује црну слику стварности – осветљава је супериорним критичким и креативним светлом које обећава, тражи и гарантује – ОПТИМИЗАМ! Честитам!” Горан Цветковић, Радио Београд Други Програм.
“Иако сасвим одговарајући Брехтовој идеји политичког театра, намењеног буђењу критичког у публици и буђењу ангажмана, Паковићев кабаре „Убити Зорана Ђинђића“ не посеже само за живописним сценама, сонговима и кореографијом (Андреја Кулешевић), забави још гротескнијој, ужаснијој због теме о којој говори, него он подстиче и осећај блискости међу истомишљеницима којима у друштвеној реалности не преостаје ништа друго него да се дозивају у тами. Тај осећај је појачан последњом сценом у којој се емитује Ђинђићева порука да он верује у будућност у којој ћемо се видети. Њега више нема, има ли будућности?!” Игор Бурић, Дневник
“Представа „Убити Ђинђића“ је више него успешна. Ту, даме и господо, политика ниједног тренутка није надјачала уметност, иако је редитељ, уз помоћ сјајне екипе глумица и глумаца, на сцену новосадске „Фабрике“ извео све кључне персонае драматис из деведесетих и са почетка двехиљадитих. Више је, међутим, ударао по знаним нам и кобним патриотским матрицама које у овој земљи прикривају многа непочинства. Паковић их је приказао онаквима какви ваистину јесу – као опасне кловнове, а не онако како си они ласкају себи – као историјске личности.” Светислав Басара, Данас,
“Редитељ Горчин Стојановић додаје: “Мислим да је ова представа потврда да позориште има моћ, искључиво и само онда ако је само позориште. Ова представа је одлична и она је на високом извођачком нивоу”. Норберт Шинковић Радио Слободна Европа
“…представа Златка Паковића призива демоне који се кикоћу, цере, бауљају, дивљају, шмрчу, фелацирају, славе, урлају и серу од среће кроз фабричку халу у ковитлацу „мрачног кабареа” овог позоришта које не зна за милост. А и зашто би? Демони су победили, српска Валпургија је у свом чистом елементу. Ђинђићу одајемо пошту ћутањем дужим од минута, током којега свако од нас из публике забада поглед у бетон и стиди се, за све остале, одувек и заувек.” Новица Милић, пешчаник.нет
