Promocija knjige Sidnija Barnsa „Stajati na čvrstom tlu“ i CD-a „Old Man / New Plan“ održaće se u petak 4. septembra 2026. u 19 časova u Programskom pogonu SKCNS-a.
Ustanova Studentski kulturni centar Novi Sad 2024. je objavila je biografsku knjigu „Stajati na čvrstom tlu – život i delo Sidnija Barnsa“ u prevodu Dejana Cukića, kao i CD „Old Man / New Plan“. Reč je o multimedijalnom izdanju koje donosi uvid u zanimljiv životni put i umetničko stvaralaštvo ovog autora. Knjiga i album zajedno zaokružuju priču o njegovom umetničkom izrazu.
Na promociji će govoriti: producent Aleksandar Belobrk Bekus, Tijana Jurišić i Nenad Đukin iz SKCNS-a.
Sidni Barns (06. februar 1941), američki kompozitor, tekstopisac, producent, aranžer, pevač, živa legenda muzičke scene, čovek koji je nastupao, sarađivao i družio se sa velikanima (Majkl Džekson, Marvin Gej, Dajana Ros, Džordž Klinton, Stivi Vonder, Dženis Džoplin, Džimi Hendriks, Mik Džeger…). Svojevrsna istorija rokenrola, soula, fanka i disko muzike, hipi ere, čuvenih izdavačkih kuća (Chess Records iz Čikaga, Motown Records iz Detroita), u sjajnom prevodu Dejana Cukića.
Objavljivanje knjige (Sidney Barnes, Tom Wright „Standing On Solid Ground“) na srpskom jeziku, kao i pratećeg muzičkog izdanja (Sidney Barnes „Old Man – New Plan“), rezultat je saradnje između Sidnija Barnsa i Aleksandra Belobrka Bekusa, producenta i miks i master inženjera iz Novog Sada.
„Početkom pedesetih godina prošlog veka, ritam i bluz je uspostavljen kao „crnačka muzika“. Muzika koju su crnci svirali za crnce. Do kraja četrdesetih, izvođači kao što su Luis Džordan, Čarls Braun, Sesil Grant, Ejmos Milburn ili Vajnoni Heris, osvajali su nove prostore ostvarujući ogromne tiraže u okviru crnačke zajednice i tako su primorali glasila muzičke industrije, časopise Billboard i DownBeat, da uvedu kategoriju „rasne muzike“. Oni su oglašavali prodaju ove nove muzike na novouspostavljenim top-listama kao „Hit parada Harlema“ (Billboard) i „Lista crne i preplanule muzike“ (DownBeat). Teško je tačno odrediti kada se termin „rokenrol“ („rock’n’roll“) pojavio da opiše ono što se dešava, ali još tokom 1944. godine, muzika trija Net King Kola najavljivana je kao „kraljevski ljuljajući ritam“ („Royal Rockin’ Rhythm“). Novinska najava ploče Big Džoa Tarnera „Miss Brown Blues“ iz 1947, sadržala je opis: „gruvi ritam, koji stvarno ljulja“. Naredne godine, kompanija Savoy Records reklamirala je novu ploču Braunija Mekgija sloganom: „Skače, spremno je, ljulja i kotrlja“. Pošto se izdanje Vajnoni Herisa „Good Rockin’ Tonight“ uzdiglo na vrh „rasne liste“ februara 1948, časopis Billboard je odbacio termin „Hit parada Harlema“. Od tada nadalje, ako je rokalo (crno ili belo), prodavalo se. Posle toga, tokom 1949, Billboard je sasvim odbacio naziv „rasna muzika“ i počeo jednostavno da je zove „ritam i bluz“. Tokom vremena, ritam i bluz, kao i bliski rođak rokenrol, uvukao nam se u duše, poistovetili smo se sa njim, predstavljao nas je, upravljao našim raspoloženjima, oblikovao nam mišljenja i učinio da prihvatimo ljubav i zajedništvo koje je stvorio u nama. Ta muzika učinila je svet mnogo zabavnijim mestom za život. Kroz nju smo mi, kao i drugi ljudi širom sveta, postali bolje komšije, sa više međusobne ljubavi i razumevanja. Postali smo jednostavno „Jedan narod u ritmu“ (One Nation Under a Groove“ – naslovna pesma albuma grupe Funcadelic iz 1978). Da, virus se ubrzano širio. Do 1957. godine teško da je bilo tinejdžera u Americi kojeg taj virus nije zakačio, a sa radošću mogu da kažem kako se još uvek širi po čitavom svetu. Ponosno tvrdim da sam ja jedan od onih potpuno zaraženih tim virusom. Bogu hvala, za njega nema leka“.
Sidni Barns, iz predgovora knjige
