Dr Zoja Bojić “Likovne tradicije evropske antike”@KS Svilara

Likovne tradicije evropske antike vidljive su u gotovo svim aspektima umetničkog stvaralaštva, kroz istoriju i danas. O mnogim pojedinačnim tradicijama pisali su različiti autori. Ova knjiga ima nameru da pokaže putovanje tih tradicija kroz likovne umetnosti i želi da uputi čitaoca da ih prepozna u sopstvenom iskustvu. Likovne tradicije evropske antike uključuju ne samo sačuvana umetnička dela, bilo u originalu bilo u kopiji, davnog i slavnog perioda evropske istorije, već i književna dela o likovnim umetnostima koja su za sobom ostavili antički istoriografi umetnosti.

Antički istoriografi umetnosti već su identifikovani. To su Vitruvije (1. vek stare ere, O arhitekturi), Plinije Stariji (1. vek naše ere, O umetnosti), Filostrat Stariji (2. vek naše ere, Slike), Filostrat Mlađi (3. vek naše ere, Slike) i Kalistrat (3. ili 4. vek naše ere, Opisi skulptura). U prethodnoj knjizi istog autora Antički istoriografi umetnosti i Kalistrat, O skulpturi podrobno je objašnjeno bogatstvo autentičnog likovnog materijala koje nam ovi antički pisci predočavaju i koji nam se, uglavnom, nije sačuvao u tom obliku u kom je postojao u njihovo doba. Taj pominjani likovni materijal koji možemo samo da zamislimo upoređen je sa postojećim, sačuvanim likovnim delima evropske antike stvorenim širom Mediterana, (tadašnjeg) centra sveta kako mu ime kaže. Time se pokazalo bogatstvo umetničkog stvaranja evropske antike ali i bogatstvo ideja o umetnosti, o njenom poreklu, o stvaralačkom procesu i o procesu doživljavanja likovnih dela.

Ova knjiga ide korak dalje u ispitivanju onoga što ukupno čini umetničku praksu evropske antike i njenu istoriografiju i, polazeći iz tako osnažene pozicije, ukazuje na koji način možemo da posmatramo ta umetnička dela i kako možemo da ih razumemo. Na primerima kasnijih umetničkih dela ukazuje se na trajnost postojanja antičkih likovnih tradicija koje su u mnogim kasnijim likovnim delima jednako očigledne kao što su mnoge ranije helenske tradicije očigledne u umetnosti Rima.

Od 2005. dr Zoja Bojić je predavala na dva australijska univerziteta, Univerzitetu Novog Južnog Velsa u Sidneju na osnovnim i postdiplomskim studijama (”Doživljavanje i razumevanje umetničkog dela” i ”Umetničke izložbe”) i na Australijskom nacionalnom univerzitetu u Kanberi (ANU) 2009-1012 (”Umetnost i arhitektura antičke Grčke”, ”Umetnost i arhitektura antičkog Rima”, ”Izložbe: teorija i praksa” i ”Slikari modernog života” na osnovnim i postdiplomskim studijama, kao i ”Uvod u istoriju umetnosti” i ”Uvod u modernu umetnost” na osnovnim studijama). Bila je šef grupe predavača (Convenor) na postdiplomskim studijama i mentor i ocenjivač većeg broja teza. Autor je 13 naučnih monografija i većeg broja naučnih radova. Učestvovala je u radu dvadesetak međunarodnih naučnih konferencija u Australiji, Srbiji, Iranu, Indiji, Britaniji, Francuskoj i drugim zemljama. Bila je recenzent za više naučnih publikacija.

U Australiji je radila i kao publicista, objavljivala umetničke kritike (stalni likovni kritičar The Sydney Bulletin 1997–2001 i The Canberra Times 2003-2005) i radove u uglednim stručnim publikacijama. Takođe je organizovala izložbe (u Australijskom muzeju, Umetničkoj galeriji Novog Južnog Velsa i Muzeju savremene umetnosti, svi u Sidneju) u saradnji sa australijskim ustanovama Australia Council for the Arts, Carnivale NSW i NAVA. Autor je ili ko-autor većeg broja kataloga umetničkih izložbi. U periodu od 1980. do 1993. živela je u Indiji gde je na Univerzitetu u Delhiju, Nju Delhi, radila kao predavač iz istorije umetnosti (Vizantijska umetnost, Srednjovekovna umetnost, Umetnost renesanse, Ruska umetnost) u okviru programa Zavoda za međunarodnu naučnu razmenu u Beogradu i Univerziteta u Delhiju. Bila je član uredništva naučnog časopisa Indian Journal for Slavonic and Finno-Ugrian Studies koji je izdavao ovaj univerzitet. Član je Društva za antičke studije Srbije, Srpskog komiteta za Vizantologiju, Art Association of Australia and New Zealand (AAANZ), ULUPUDSa (gde je od 2016. predsednik Sekcije za kritiku, istoriju i teoriju umetnosti), International Council of Museums (ICOM) i Media, Entertainment and Arts Alliance (MEAA). Bila je predsednik i član žirija za više umetničkih nagrada. Dobitnik je nagrade “Nikola Milošević” za monografiju Antički istoriografi umetnosti i Kalistrat o skulpturi, objavljenu 2017. godine, nagrade ULUPUDSa za monografiju Plinije Stariji O umetnosti za najbolju knjigu iz oblasti istorije umetnosti 2011/2012. Takođe je dobitnik tri godišnje nagrade ULUPUDSa za izuzetne aktivnosti (2009, 2012, 2013).

Rođen je 1950. godine u Beogradu. Studije filozofije upisao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Doktorirao je 1987. godine na temu „Prostor i vreme u svetlosti jednog rešenja Zenonovih aporija“. Od 1997. godine bio je vanredni, a od 2003, redovni profesor na Odeljenju za filozofiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Stalni je član Ficvilijam koledža na Univerzitetu u Kembridžu i Centra za filozofiju nauke Univerziteta u Pitsburgu. Držao je specijalne kurseve filozofije na univerzitetima u Hajdelbergu i Gracu, predavao matematiku na Univerzitetu Merilend i bio član projekta „Kvantni objekti“ Nemačkog istraživačkog društva DFG na Institutu za teorijsku fiziku Univerziteta u Kelnu. Održao je niz gostujućih predavanja na univerzitetima širom sveta (Hajdelberg, Karlsrue, Bilefeld, Dortmund, Oksford, London, Lids, Jork, Dablin, Berkli…)

Autor je knjiga „Prostor, vreme, Zenon“ (1986), „Vreme i vremena“ (2003) i „Modalnost i vreme“ (2018).

Za delo „Vreme i vremena“ dobio je Nagradu Radio Beograda 2 za najbolju knjigu u oblasti teorije književnosti i umetnosti, estetike i filozofije (2003). Od 2007. godine ovo priznanje dobilo je ime – Nagrada „Nikola Milošević“ za najbolju knjigu u oblasti teorije književnosti i umetnosti, estetike i filozofije.