Javno čitanje teksta koje ce označiti početak rada na koprodukciji Studentskog kulturnog centra Novi Sad i DanGraf-a Beograd, pozorišnoj predstavi “PRINCIP 2014.” koju režira Zlatko Paković. Javno čitanje teksta održaće se 28. juna u 21 čas u SKCNS Fabrici.
REČ REDITELJA
Razotkrivanje laži kao istine, rodno je mesto principa Mlade Bosne.
Princip (Gavrilo) na svetlost sunca izvodi istinu živog blata, istinu tame, istinu onih koji nisu (niko i ništa), koji ne postoje ni za kulturu ni za politiku – kao istinu samu. Princip preokreće to takozvano ontološko pitanje koje uobičajeno glasi: zašto nešto, a ne ništa? Svojim pucanjem u ono što se nameće kao imperijalni bitak, on preinačuje pitanje u ključno: zašto ništa?
Potresni, prevratni umetnički pokreti, poput dadaizma i ekspresionizma, rađaju se iz odjeka sarajevskog atentata, kao što se iz njega rađa i prvo pravo glasa za žene u Austriji. Pravo u blatu rođenih, na svrgavanje dvorske glave, pravo je i na svrgavanje dvorske umetnosti, filozofije i politike.
Uskoro će sto godina od Principovog podviga, dakle podviga, i krajnje je vreme da se kaže da se 28. juna 1914. u Sarajevu, prvi i poslednji put, svetski duh obreo na prostoru južnoslovenskog Balkana. Principov pucanj revolucionarno je raskrstio sa starim poretkom i stvorio uslove za jedno novo udruživanje ljudi, naroda i država.
Prvi svetski rat nije posledica tog pucnja, nego njegov uzrok! Milione žrtava koje je odneo taj rat, pripremila je ona ideologija u koju je Princp pucao. Taj trenutak je, ponovimo, najviši, svetski trenutak južnoslovenske celokupne povesti, i nije čudo da ka njemu streme i od njega vode najviši dometi i naše umetnosti. Od Njegoša koji peva o najsvetijoj dužnosti čoveka da se tirjanstvu stane za vrat, i Zmaja koji govori da je lepši pogreb kad ideali sahranjuju svog čoveka nego kad čovek sahranjuje svoje ideale, do Crnjanskovog “Spomena Principu” i Andrićeve “Priče o kmetu Simanu”, do “Grobnice za Borisa Davidoviča” i “Filosofije palanke”…
Principov samožrtvujući gest, gest je miliona ogorčenih ljudi!
“Kad ljudi kroz naraštaje, iz dana u dan, iz godine u godinu, rade za drugog, i uviđaju to i osećaju, a nemaju snage da ma šta promene u tome i ne smeju da pokažu svoja prava osećanja, nagomila se u ponekom od njih gorčina stotina hiljada ljudi i desetina pokolenja.” To su Andrićeve reči o kmetu Simanu, preteči Principovom. Princip je dobro znao šta mu je Siman, a šta je Princip nama?
