Ovogodišnji Novosadski strip vikend održava se 12. i 13. septembra u SKCNS Fabrici (Bulevar despota Stefana 5), a ovo je 19. izdanje manifestacije u organizaciji Studentskog kulturnog centra Novi Sad. Dvodnevni program obuhvata berzu stripova, knjiga, nosača zvuka, te brojne izložbe, predstavljanje domaćih i regionalnih autora, izdavačkih kuća, te festivala i dešavanja posvećenih stripu. Ovogodišnji NS strip vikend podržao je Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Ulaz na sve programe je besplatan.
PROGRAM 19. NS strip vikenda
Petak 12. 9. 2025.
16.00 – 21.00 – Berza stripova, vinila i knjiga / SKCNS Fabrika, Bulevar despota Stefana 5
18.00 – Zoran Nikolić i Srđan Savić: predstavljanje izdavaštva Kulturnog centra Niš / SKCNS Fabrika, Bulevar despota Stefana 5
Ovogodišnji, 12. Nifest održan je u Niškom kulturnom centru, sa mnoštvom gostiju i uobičajenim programima, na kakve nas je taj, već odavno ozbiljan, festival navikao. Pomenuti organizator, Niški kulturni centar i Udruženje ljubitelja stripa „Branko Plavšić“ priredili su mnoštvo izložbi, predstavljanja autora, izdanja i strip dešavanja nastalih između dva festivala. Novo izdanje autora nagrađenog za doprinos srpskom stripu Vladimira Vesovića je u pripremi, a Vlada je svojim prisustvom i radovima upotpunio festival. Prisustvo francuskog autora Davida Senua, strip kritičara Filipa Pitera, kao i Rajka Miloševića Gere, Alekse Gajića, Tihomira Čelanovića, Predraga Đurića i drugih gostiju, učinili su ovogodišnji Nifest prestižnim. Deo svog uredničkog iskustva Zoran Nikolić i Srđan Savić podeliće sa nama na Novosadskom strip vikendu.
18.30 – Otvaranje izložbe „Maurović, francuski fragmenti“. Govori: Veljko Krulčić *Francuski institut u Novom Sadu, Bulevar despota Stefana 5
Izložba „Maurović, francuski fragmenti“: od Žila Verna i „Vjerenice mača“ do Žorža Simenona i „Capes et poignards“
O „Vjerenici mača“ napisano je više tekstova, ogleda, pa i estetskih studija; u našem veku objavljena je u formi albuma i u specijalnom broju „Strip revije“ (koja se distribuirala na kioscima); bila je izložena na brojnim galerijskim postavkama u zemlji i u inostranstvu (Zagreb, Beograd, Pariz, Ajačo…); strip je četiri godine nakon svoje premijere (1935. u dnevniku „Novosti“) dobio i svoju „nedeljnu verziju“ (u „Mickey stripu“)…
„Vjerenica mača“ je prvi domaći (hrvatski i jugoslovenski) realistični strip, nastao od strane domaćih autora (scenariste Krešimira Kovačića i crtača Andrije Maurovića) koji je izlazio iz dana u dan u nastavcima na stranicama dnevne štampe i tako je postao svojevrstan „kamen temeljac“ ove umetnosti, ovog medija i ovog novinskog žanra na našim prostorima.
2025. navršava se veliki jubilej – 90. godišnjica „Vjerenice mača“, što bi – svaka strip kultura koja imalo drži do sebe, do svoje tradicije i istorije – prigodno obeležila.
Nas je ova godišnjica podstakla da istražimo koliko je ne samo književnost, nego i sama tematika „Francuske“ bila prisutna u Maurovićevom stvaralaštvu, ali i obrnuto – koliko je njegov opus uopšte poznat i zabeležen na najvećem evropskom strip-tržištu.
1983. jedan od najuglednijih francuskih strip-izdavača „Dargaud“ iz Pariza je objavio broširani album „Capes et poignards“ („Plaštevi i bodeži“), iza čijeg se naslova „krije“ strip „Čuvaj se senjske ruke“, adaptacija istoimenog istorijskog romana Augusta Šenoe, crtača Maurovića i scenariste Norberta Neugebauera. U albumu je objavljen i tekst Ervina Rustemagića o Mauroviću. Izašao je u uglednoj biblioteci „Collection Pilote”.
„Capes et poignards“ je bila ne samo prva, nego i jedina albumska prezentacija dela Andrije Maurovića na francuskom jeziku i tržištu.
Makar je strip kritičar Žil Simen napisao: „Maurovićev opus u svetskoj istoriji stripa morao bi zauzeti istaknuto mesto pokraj Rejmonda…“
Pre toga, francuska se publika s Maurovićevim stripovima mogla upoznati 1949. i 1950. u dečjem listu „Coq Hardi“: „Les demons de la jungle“ (kako je preveden „Grob u prašumi“) i „Les demons de la jungle“ (originalno „Velika glad u plemenu Gula-Gula“). Stripovi su objavljivani u nastavcima, autori nisu atribuirani, nisu izašli u celosti i pridodati su im oblačići.
Od druge polovine 20-ih pa do kraja 50-ih godina 20. veka, Andrija Maurović je crtao kolor ilustracije za naslovne strane za stotine knjiga, među kojima su bili i francuski pisci: Žil Vern, Fransoaz Sagan, Onore de Balzak, Žorž Simenon, Edmond Žalu, Kapetan Driant, Gi de Mopasan, Eugen Sue…
Tu su i njegove ilustracije i crteži vezani za Francusku, za neke ličnosti, za neke događaje, od kojih nam se ponajboljim čine one iz ilustrovanog lista „Kulisa“ koje je crtao pre nego što je u njegov umetnički vidokrug ušla „Vjerenica mača“.
U Maurovićeve francuske aspekte, svakako „spadaju“ i plakati za izložbe „Jugoslovenski strip 1866 – 1986.“ i „Jugoslovenski strip danas“ (obe, u Parizu i u Ajaču, iz 1986), jer su dizajneri kao centralni motiv izabrali upravo Maurovićeve stripove, odnosno likove njegovih junaka – Starog Mačka i Meksikanca.
Istraživanja se nastavljaju…
Veljko Krulčić
19.00 – Otvaranje izložbe Stevana Subića / SKCNS Fabrika, Bulevar despota Stefana 5
Kada strip autor istovremeno radi Tarzana, Konana, Betmena i Supermena, reč je o umetniku koji trenutno ima najveće reference na strip sceni. Nije ni čudno što domaći izdavači prate Stevana Subića, te tako imamo priliku da relativno brzo uživamo u svim njegovim izdanjima koja trenutno radi za velikog „DC Comics” izdavača. Nakon rada za italijanske i francuske izdavače, Subić je dobio poziv od “DC-a” i sada je autor Betmena, Pingvina, Zagonetača i Supermena, čiji stripovi su često preteča filmskim ostvarenjima. Vrhunska vizuelna naracija, ali i redefinisanje superheroja, koje Subić radi sa scenaristima, pokazale su da je moguće sve nabrojane junake približiti i novom vremenu i novoj publici. Bilo da radi crno-bele stripove ili da ih koloriše (Subić radi i kolor za svoje stripove), postiže jednako spektakularne rezultate. Na Subićevim kadrovima i tablama oseća se mnogo više života, zuba vremena i nema uglađenosti, ako se živi u prašumi, po tamnim kvartovima grada i zabitima u koje ljudi retko zalaze. Tako postiže ekspresivne rezultate da je u mnogim kadrovima i bez teksta prisutna energija i jasan narativni tok. Zanimljiva je biografija Stevana Subića koji je iz Zrenjanina od posla na naftnim poljima došao do svojih dečačkih snova i stripova koje je čitao kao klinac.
Stevan Subić (1982) stripski je umetnik, grafički dizajner, ilustrator i scenarista iz Zrenjanina. Sa devetnaest godina oprobao se u različitim umetničkim medijima, pri čemu je najzapaženija njegova autorska radio-emisija „Muholovka“, koju je uređivao od 2002. do 2008. godine. Istovremeno se bavio organizacijom tribina i koncerata. Autor je zrenjaninskog fanzina „Žuta cigla“. Radom na stripu bavi se od 2009, kada osvaja nagradu na beogradskom Salonu stripa radom „Bruk Halabrin“, od četiri table. Naredne tri godine stvara kratke stripove koje plasira na regionalnim i međunarodnim stripskim manifestacijama, a 2011. godine osvaja gran- pri na festivalu u Đenovi, kada je žirijem predsedavao Serđo Topi. Sledeće godine započinje saradnju sa italijanskom Izdavačkom kućom „Serđo Boneli“, za koju crta dve sveske serijala „Adam Vajld“, po scenariju Đanfranka Manfredija, strip „Treći dan“, kao 65. broj serijala „Priče“, i deveti album serijala „Bezdušnik“. Na stripskoj sceni u Francuskoj debituje 2015. godine desetim albumom serijala „l’Homme de l’annee“. Usledila su prva dva albuma serijala „M.O.R.I.A.R.T.Y.“ za „Delkur“, „Konan od Kimerije“: Ksutal grad sumraka“, po scenariju Kristofa Beka, za izdavača “Glen”, kao i “Tarzan”, sa istim scenaristom, za izdavača “Solej”. Godine 2022. započinje saradnju sa “DC Comics“ na naslovu „Zagonetač: Godina prva“, po scenariju Pola Dejna, čime osvaja pažnju američke strip scene. Sa vodećom gejming kompanijom „Blizard“ istovremeno sarađuje na projektu „Dijablo“.
21.00 – Muzički program / SKCNS Fabrika, Bulevar despota Stefana 5
Subota 13. 9. 2025.
10.00 – 21.00 – Berza stripova, vinila i knjiga / SKCNS Fabrika, Bulevar despota Stefana 5
15.00 – Zoran Pejić, Udruženje strip-autora i obožavalaca stripa Republike Srpske „Deveta dimenzija”: predstavljanje izdanja i časopisa „Parabelum“/ SKCNS Fabrika, Bulevar despota Stefana 5
Naš stalni gost Zoran Pejić, popularni Zoka, predstaviće vrlo raznovrsno izdavaštvo banjalučke nezavisne scene od stripa grupe autora „Wild West”, do biografske knjige o legendarnom gitaristi Deep Purple-a Ričiju Blekmoru te muzičkog izdanja, gramofonske ploče „Na rubu igle – 13 na 33 Banjaluka“ – kompilacije 13 banjalučkih bendova.
Album „Wild West“ je delo scenariste i člana „Devete dimenzije“ Nikole Vidačkovića. U pitanju je zbirka nešto kraćih vestern priča koje će vas odvesti pravo u srce prašnjavih ulica, duela u podne i tišine iza pucnja. Ove priče ne pričaju samo o ranama i prašini, već i o ljudima koji pokušavaju ostati ljudi u svetu bez zakona. Svaka tabla nosi duh Divljeg zapada, ali i odjeke naših svakodnevnih borbi. Kao što je pomenuto, priče su smeštene u vreme Divljeg zapada, a plod su filozofsko-socioloških razmišljanja pisca, tako da su teme kao što su pohlepa, zavist, blud, nezasitost, koje će vas sigurno naterati na razmišljanje, obrađene u različitim žanrovima od one klasične „BANG–BANG“ pucačine, na koju smo svi navikli, preko horora inspirisanog narodnim folklorom, pa sve do komedije sa primesama ironije i sarkazma. Crtež je radilo 11 sjajnih crtača iz zemalja bivše Jugoslavije, Igor Jovčevski, Ivan Avramovski, Milan Mladić, Jovan Bratić, Slobodan Aksić, Geza Šetet, Vladimir Mario Davidenko, Hrvoje Ružić, Mimi Kortazar, Dragan Pavasović i Željko Ivančić.
16.00 – Branko Đukić: predstavljanje časopisa “Stripolis” / SKCNS Fabrika, Bulevar despota Stefana 5
Novi, sedamnaesti broj časopisa Stripolis, objavljen u izdanju Kulturnog centra Zrenjanin, na 188 strana u punom koloru, donosi esencijalna dela strip crtača, animatora i karikaturiste Borislava Šajtinca koji je rođen u selu Melenci, kraj Zrenjanina 4. avgusta 1943.
Borislav Šajtinac je proslavljeni filmski stvaralac, animator, karikaturista i strip crtač. Obrazovao se u Školi primenjene umetnosti u Novom Sadu, na Akademiji umetnosti u Beogradu i na Ecole Supérieure des Beaux-Arts u Parizu. Šajtinac je započeo rad na animiranim filmovima 1966. godine učešćem u produkciji nekoliko crtanih filmova. Svoj prvi kratki film „Analiza“ (3 minuta, 35 mm) realizovao je 1968. za Neoplanta Film, a zatim i brojne animirane kratke filmove u Jugoslaviji i Nemačkoj. Za Neoplanta Film je u periodu između 1969. i 1972. realizovao sedam kratkih animiranih filmova. Njegovi filmovi su osvojili brojne prestižne nagrade u domaćem i internacionalnom kontekstu.
Crtač je posebno ekspresivnog „rukopisa“, poeta originalnih crnohumornih motiva i ugođaja, animator vlastite ikonografije i stila. Njegov sablasni nadrealizam daje mu posebno mesto među modernim prvacima multimedijalnog vizuelnog izraza. Šajtinac je svojim radom u oblastima stripa, karikature i animacije stekao svetsku slavu i trajni ugled koji ne bledi ni danas. Živi i radi u Parizu.
16.30 – Sabahudin Muranović Muran: otvaranje izložbe i razgovor s autorom / SKCNS Fabrika, Bulevar despota Stefana 5
Sabahudin Muranović – Muran Sabahudin Muranović – Muran (1968, Prijepolje) je autor koga prvi put predstavljamo na NS strip vikendu, mada je svojim ilustracijama i strip tablama to odavno zaslužio, ali su se kockice u tom našem mozaiku tek sad složile. Objavljivan u „Vekovnicima“, danas u temama iz istorije, mitologije ili literature, Muran je skrenuo pažnju i veštim kompozicijama masovnih scena ali i izražajnim karakterima krupnijih kadrova. Česta portretisanja i ironiziranje likova kojim se predstavlja na društvenim mrežama, ovog autora su dovela do gostovanja na strip festivalima, izložbama i aktivnog prisustva na sceni. Popularnost njegove škole stripa „Mebijus“ u Prijepolju, istrajan i plodan rad, Murana su doveli i do „Kvadrature kruga“, retko svetle tačke RTS-a. Izložba u Fabrici samo je potvrda da autori poput Murana i u takvim sredinama poput Prijepolja, održavaju svetlost bez obzira na to što su štekeri odavno polupani.
17.00 – Srboljub Nikić: predstavljanje grafičke novele „Kraj septembra“ / SKCNS Fabrika, Bulevar despota Stefana 5
Srboljub Nikić „Kraj septembra“ Srboljub Nikić se ovog puta predstavlja novom grafičkom novelom „Kraj septembra“. Istrajan u svom čitalačkom istraživanju, Srboljub se terapeutski osvrće na vizualizaciju određenih tema i sopstvenog viđenja istih. Tako je „Kraj septembra“ priča o ljubavi veštačke inteligencije otelotvorene u liku glomazne žene kiborga i lečenog alkoholičara, koji se krajem septembra sreću na plaži u Riminiju. Žena kiborg vodi dvostruki život, preko dana je spasilac, a noću prostitutka. Muškarac, posle razvoda i lečenja alkoholizma, u pesku Riminija traga za krhotinama prošlog života ali će mu slučajni susret promeniti budućnost. Nakon dosad objavljenih „Žig petokrake“, „Srce nije meso“, „Decembarska noć“, „Prozor“, „Dragana“, „Mera“, „Lavež do zore“, „Tragom plavog zeca“, „ Mesečina“, novo izdanje „Kraj septembra“ svrstava Srboljuba Nikića među autore retke energije, istrajnosti i upornosti, koji svojim radom predstavlja jedinstvenu pojavu na našoj sceni.
17.30 – Sara Novaković: predstavljanje izdanja „Utabanom stazom“ / SKCNS Fabrika, Bulevar despota Stefana 5
Sara Novaković je rodom iz Kragujevca i oduvek se bavi ilustracijom. Iza sebe ima debitantski strip album „Utabanom stazom“, kao i kratke stripove među kojima je i „Do Not Disturb“, nastao tokom WOMCOM rezidencije i „Na granici“ nagrađen na Balkanskoj smotri mladih strip autora. Ovo leto provela je na umetničkoj rezidenciji u Angulemu tokom koje je započela novi projekat „Bliži nam se kraj“. Kroz svoj rad istražuje smrt, mračnu stranu ljubavi i seksualnih odnosa, nasilje i impuls. Sirovo, surovo i svirepo. Studirala je grafički dizajn na Filološko-umetničkom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu. Živi sa demonskim mačorom Dilanom (kao Dylan Dog, ali je mačka… užasna fora).
18.00 – Matjaž Bertoncelj: predstavljanje autora / SKCNS Fabrika, Bulevar despota Stefana 5
Matjaž je čest gost našeg festivala ali ovog puta ga konačno predstavljamo izložbom i razgovorom o njegovom poslednjem izdanju.
Matjaž Bertoncelj stripove crta i piše od kada zna za sebe (od šeste godine), objavljuje ih 30 godina i izdao je 19 samostalnih strip izdanja. U 2024. izdao je tri albuma, a na izložbi su prikazane stranice iz njih:
„Sokrat ratnik“ je grafički roman nastao po dramskom tekstu Matjaževog profesora za kreativno pisanje na akademiji AVA, Filipa Berta, koji je bio profesor engleskog, prevodilac i pesnik. Priča govori o Sokratu koji je u srednjim godinama morao da se bori kao vojnik svog grada-države Atine u bici protiv Tebe. Njegovi su izgubili, a Sokrat je učinio sve da se vrati kući i obnovi porodični red bez kog nije mogao da zamisli život.
„Žive životinje“ su zbirka kratkih stripova koji su nastajali dve decenije i izlazili u dnevnom listu Večer i časopisu Strip bumerang. Ima pet skupova živorinja: Dva majmuna, Otrovnica, Cirkuski medved, Ovčica, Bela ajkula i oni su ozbiljno-neozbiljni. Kreću se od jeftinog humora do razmišljanja o formi kratkog stripa. „Legija, moja domovina“ je grafički roman zasnovan na sećanjima Matjaževog ujaka Janeza o vremenu kada je kao osamnaestogodišnjak 1967. ušao u francusku Legiju stranaca i u njoj proveo pet napornih i opasnih godina. U Legiju je ušao kao zelen mladić, a izašao kao zreo čovek sa znanjem kako izgleda život i hijerarhijske strukture moći. Priča se kreće od Jugoslavije, preko Francuske i Džibutija, nazad u Francusku i Jugoslaviju.
18.30h – Veljko Krulčić: predstavljanje novih izdanja velikana stripa: „Tupko u 21. stoljeću” (izdavač Vedis), Maks Brand „Trojica u mraku” (izdavač Šareni dućan), Sergej Mironovič „Maks i Maksić“, produkcija 1925. (izdavač Pučko otvoreno učilište Zelina) / SKCNS Fabrika, Bulevar despota Stefana 5
19.00 – Zoran Smiljanić: otvaranje izložbe i predstavljanje radova „Meksikanosi“ / SKCNS Fabrika, Bulevar despota Stefana 5
Zoran Smiljanić je strip autor, ilustrator, karikaturista, grafički dizajner, scenarista i filmski publicista. Rođen je 1961. godine, pohađao je Srednju školu za primenjenu umetnost u Ljubljani. Živi, radi i pati u Kranju.
Do sada je nacrtao više od dve hiljade strip tabli. Poznati hrvatski strip autor, scenarista i publicista Darko Macan svojevremeno je izjavio da je „Smiljanić verovatno najbolji scenarista za duge priče na području bivše Jugoslavije.“
Predstavnik je takozvane „treće generacije“ slovenačkih strip autora, koja je svoj stvaralački put započela osamdesetih godina prošlog veka. Prvi strip objavljuje 1981. godine, a 1987. započinje saradnju sa političkim nedeljnikom „Mladina“, gde svoje radove objavljuje i dan-danas. Prvi urednik u „Mladini“ mu je bio novinar i teoretičar stripa Ivo Štandeker, koji je okupio grupu mladih ambicioznih autora, motivisao ih i dao im prostor za objavljivanje stripova. Štandeker je 1992. godine smrtno stradao u Sarajevu.
Smiljanićev stvaralački opus mogao bi se podeliti na tri perioda. U prvom su zastupljeni žestoki, politički provokativni i angažovani stripovi koji se bave aktuelnim društvenim problemima. Sa serijalom „Hardfuckers“ u tri albuma na preko 210 tabli, u strip tadašnje SFRJ prvi put ulaze politika, nasilje i eksplicitna seksualnost, zbog čega je reagovala tadašnja socijalistička vlast. Smiljanić tada odlazi u stvaralačku ilegalu i dalje radove objavljuje pod pseudonimom Vitorio de la Kroce. Nastavlja sa serijom kratkih stripova „Porodične priče“, a zatim i „Ratne priče“, koje se bave sukobima u Drugom svetskom ratu, Slovenačkom ratu 1991. godine, kao i nekim budućim ratovima. Iz tog perioda izdvajaju se stripovi „1991“, neobično blaga priča o vojniku JNA koji je prespavao povlačenje svojih drugova i ostao sam u zemlji koja je nekada bila njegova, i „1943“, brutalna ratna priča iz Drugog svetskog rata o grupi švercera koji sarađuju sa svim zaraćenim stranama (Italijanima, partizanima, belogardejcima), zasnovana na njegovom omiljenom vesternu „Divlja horda“, Sema Pekinpoa.
U drugom periodu posvećuje se istorijskim temama, pre svega serijalu „Meksikajnarji“ (na srpskom „Meksikanosi“), koji sadrži 330 ručno obojenih tabli, odnosno pet albuma od po 66 strana. Sa koscenaristom Marijanom Pušavecom zasnovao je epsku priču o slovenačkim dobrovoljcima koji su se sredinom devetnaestog veka borili u Meksiku na strani cara Maksimilijana, rođenog brata austrougarskog cara Franje Josifa. Za tu priču, obojica scenarista prostudirala su obimnu istorijsku dokumentaciju; Smiljanić je otputovao u Meksiko i obilazio lokacije na kojima su se odigrali ključni događaji ove neobične priče. Prvi album izašao je 2006. godine, a poslednji 2016. Najbolji slovenački strip autor Tomaž Lavrič o „Meksikanosima“ je izjavio: „Filigranski scenario, živ i sugestivan crtež, dosledna dokumentovanost istorijskog perioda, emotivna snaga likova, epska širina i smisao za detalje, jezgroviti dijalozi, savršena montaža i na kraju relevantna tema, krase ovaj lep i ambiciozan strip.“ U trećem periodu Smiljanić se okreće strip-biografijama (o piscu Ivanu Cankaru, arhitekti Jožeu Plečniku, te pesniku i partizanu Karelu Destovniku – Kajuhu) i istorijskim temama („Crni plamen“, koji govori o spaljivanju slovenačkog Narodnog doma i usponu fašizma u Trstu), za koji je scenario napisao sa sinom Ivanom. Povremeno se vraća politički kritičkim temama, kao u stripu „Poslednji let Tonija Mrlaka“, o pilotu helikoptera JNA, Slovencu, koji je smrtno stradao u Slovenačkom ratu 1991. godine.
19.30 – Aleksa Gajić: predstavljanje izdanja „Gornja“ i „Donja knjiga“, „Prednja“ i „Zadnja knjiga“ / SKCNS Fabrika, Bulevar despota Stefana 5
Ni na ovogodišnjem izdanju NS strip vikenda, nismo mogli propustiti da ugostimo Aleksu Gajića. Nakon što smo, na prošlom izdanju, predstavili „Crni strip“ i prikazali animirani film „Kralj ničega“ nastao u saradnji sa Džonijem Rackovićem, ovog puta predstavićemo nove knjige nastale u predahu između animiranih radova. „Gornja“ i „Donja knjiga“ kao i „Prednja“ i „Zadnja knjiga“ (najavljene u „Donjoj“), sveže i pripremljene za ovogodišnje izdanje, govore o neverovatnoj plodnosti Alekse ali i trajnom istraživačkom radu i inovacijama kojima je sklon. Od Alekse u „Šrafovima“ do ovih prostorno orijentisanih stripova, Gajić nas uverava da nema mira i da je svakodnevni rad ono što ga ispunjava. Nivo na kom je, daje nam toliko zadovoljstva, da se samo nadamo da će to potrajati. Pomenuta „Donja knjiga“ sadrži radove nastale u 24 časa crtanja stripova i daje nam uvid u to šta „vozi“ Aleksu u jednom danu. Slično kao Janja, ovaj rad „za sebe“ pričinjava mnogo više zadovoljstva i radosti onim privilegovanim, koji su u prilici to da prate.
20.00 – Nina Bunjevac: predstavljanje izdanja „Tarot“ / SKCNS Fabrika, Bulevar despota Stefana 5
Ninu smo na prošlom NS ctrip vikendu predstavili dotadašnjim izdanjima: „Bezimena“, „Hladna kao led“, „Otadžbina“ i uz nekoliko novih radova tada pripremljenih za veliku izložbu u Parizu. Sada se u izdanju Studentskog kulturnog centra Novi Sad pojavljuje prvi put na srpskom jeziku i knjiga „Tarot“, koja je, po mom mišljenju, najlepše izdanje naše produkcije.
Nije čest slučaj da se autori, poput Nine, žanrovski ne mogu svrstati u klasične ili alternativne, već njen rad otvara novi žanrovski registar, koji će se najverovatnije zvati upravo njenim imenom. Taj novi, Nina žanr, objedinjuje i alternativu i klasičan strip.
Kako tematski tako i vizuelno, Nina se dotiče specifičnih tema – autobiografskih, izbegličkih, traumatičnih, mentalitetskih – uvodeći nas u svoj specifičan vizuelni stil pripovedanja. Od iznenađenja u „Kamikazama“, „Ženskom stripu na Balkanu“, „Novom srpskom stripu“, do prvog izdanja stripa „Hladna kao led“, dolazimo do reizdanja „Otadžbine“ i „Hladne kao led“, te prvog objavljivanja „Tarota“, a treba očekivati i „Bezimenu“. Nina je prevalila dug put od „nesvrstanog“ stripa (termin koji upotrebljavaju urednici festivala Novo doba, OHOHO i neki drugi teoretičari), do ilustratorke i glavne gošće festivala i međunarodnih izložbi. Valja pomenuti da Nina ima i slikarsko-skulptorsku karijeru, koju je inkorporirala u svoj novi vizuelni izraz i kao tanani vez, koji je onomad izlagala u Torontu, sad je to sve objedinila u „pričanje priča“. Njene priče su tako vizuelno ubedljive, bilo da se bave nasiljem, tragikomedijom ili ironizacijom, i mogu se čitati kao različita životna, čitalačka iskustva, ali i kao prenete priče od uha do uha. Novo izdanje „Tarot“, koje predstavljamo na ovogodišnjem 19. NS strip vikendu, nastavlja Nininu putanju po životnim iskustvima ali i daje pečat kakav je u poeziji davao Brodski ili veliki pesnici, koji su pogled iz daljine uvek mikroskopski precizno fokusirali na bit, dekonstruisali korene naših problema, zabluda ili želja.
„Tarot“ Nine Bunjevac, kako sama autorka napominje, je špil za duhovnu transformaciju, a ne za proricanje budućnosti, te je namenjen svima onima koji traže alternativni put i dublju samospoznaju. Raskošnim vizuelnim jezikom, koristeći posebnu formu u kojoj su tarot špil i knjiga spakovani u kutiju, Nina nas je odvela u čarobni svet magije, koja i najstabilnije dovodi u iskušenje da otvore karte i zavire u nepoznato. Dosadašnje nagrade, učešća na festivalima i mnogobrojne izložbe na svetskim manifestacijama vizuelne umetnosti, svrstavaju Ninu u red umetnika prestižnog ranga čiji se svaki naredni rad sa nestrpljenjem iščekuje. Podsetimo da pored Nine, imamo i autora Bobana Savića Geta, ilustratora čija gostovanja u strip kategorijama ili bolje reći u grafičkim novelama, pratimo kao vrlo drage događaje koje kolekcionari i ljubitelji stripa i ilustracija dočekuju s posebnim interesom i pažnjom. Nadam se da ni oficijelna kritika vizuelnih umetnosti neće propustiti ovakva dešavanja.
21.00 – Muzički program / SKCNS Fabrika, Bulevar despota Stefana 5
*organizator zadržava pravo izmene programa