Представа AFTER АФТЕР, у режији Танасија Ћакића, биће изведена 7. марта 2026. у 19.30 часова у Програмском погону СКЦНС-а (Владимира Перића Валтера 5).
Представа AFTER АФТЕР представља ауторски позоришни пројекат који у фокус ставља тему мушког менталног здравља – важну, а недовољно присутну у јавном простору. Кроз интимну и непосредну форму, представа отвара питања ћутања, трауме и последица које остају „после“, настојећи да подстакне искрен дијалог и разбије вишегенерацијски табу.
Пројекат је заснован на изразито личном приступу: редитељ потписује текст, режију, музику и сам изводи представу која се између осталог, дотиче и теме суицида, те се препоручује пажња публици којој овај садржај може бити узнемирујућ.
Циљ представе је да покрене разговор о менталном здрављу и остави публику са осећајем мотивације и подстицаја за живот „пуним плућима“.
Улазнице могу да се купе на сајту и продајним местима Гигстикса. Редовна цена улазнице је 1.000 динара, а студенти имају 50% попуста те је за њих цена улазнице 500 динара.
Реч редитеља:
Представа AFTER АФТЕР настала је из потребе да се прича о теми о којој се мало говори, а саставни део живота је свих нас, сваке секунде, а та тема је мушко ментално здравље. Популарна психологија се често обраћа женама, а ипак оно мало доступног садржаја је често задојено мизогинијом или мизандријом. У последњих неколико година, ова тема долази у фокус кроз разне маркетиншке кампање, кроз језик који је често врло израчунат, фабрикован и сензационалистички. Аутентична и једноставна прича о мушком менталном здрављу је један од важних корака ка једнакости полова у заједници. Кроз AFTER АФТЕР истражујемо шта долази после ћутања, после трауме, после живота, у атмосфери сличној афтерпартију на ком се отпакују разне теме и сећања.
Кроз представу се тема суицида провлачи често, те је битно то назначити за случај да је некоме узнемирујућа. Иницијална каписла овог пројекта је чињеница да је у ЕУ 2021. године било око 47.000 суицида, што је 10,2 на 100.000 становника; мушкарци су чинили 76,7 % случајева. AFTER АФТЕР има циљ да разбије вишегенерацијски табу.
Како би представа била једно екстремно лично искуство, одлучио сам се да напишем текст, режирам и глумим, такође и да контролу светла и већине ефеката радим ја са сцене, како бих избрисао границу између публике и представе, а направио атмосферу домаћина и госта.
Један од значајних редитељских поступака је замена спонтане гестикулације знаковним језиком, с жељом да ову важну тему поделим са што већим бројем људи, а не да се ограничим само на оне који чују. Људима који чују ће бити значајно, јер је знаковни језик много промишљенији од обичне гестикулације, самим тим упечатљивији.
Представа се разликује од стандардне позоришне представе, утолико што је публика охрабрена да користи током представе телефон, снима, слика, запише нешто што им је значајно, и да активно учествује у њеном креирању и разговору. Након AFTER АФТЕР, волео бих да публика оде кући срећна, мотивисана, са жељом да живи живот пуним плућима.
Текст, режија, музика и изведба – Танасије Ћакић
Копродукција, костим, шминка – Никола Кљајић
Сценографија – Теодора Јонузовић, Константинос Петровић
Режија видео материјала – Срђан Кнер
Сниматељ – Марко Гигић
Снимање и дизајн звука у видеу – Асја Сувајџић
Превод на знаковни језик – Нина Барановски
Глумци у видео материјалу (по редоследу појављивања):
Ђорђе Николић
цимер – Никола Миливојевић
комшиница – Александра Цуцић
удовица – Милица Буразер
инкогнито – Константин Јовановић Бакоч
јуниор – Никола Кљајић
колегиница – Теодора Јонузовић
колега – Константинос Петровић
мима шефица – Оливера Гуцонић
режисер – Срђан Кнер
девојка – Андријана Мећава
Пројекат подржали:
Креативна Европа, Културанова, Raiffeisen Bank, Театар Вук, СКУП, Магацин у Краљевића Марка, WОАК, Школа знаковног језика „Руке говоре“, Амис Про, Black George