Promocija knjige \”Arhipelag mržnje – Neprijatelji KPJ u Vojvodini nakon Drugog svetskog rata 1944-1953\”, istoričara Nebojše Petrovića, održava se u četvrtak, 7. oktobra u Fabrici Studentskog kulturnog centra Novi Sad.
Promocija počinje u 19 časova, a učestvuju dr Slobodan Bjelica, istoričar i profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, dr Darko Gavrilović, istoričar i profesor Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, Borisav Čeliković, istoričar i urednik u Službenom glasniku i autor knjige, istoričar, dr Nebojša Petrović. Knjiga je objavljena u izdanju \”Službenog glasnika\” i Arhiva Vojvodine, 2020. godine.
O knjizi:
Prošlo je tri decenije od rušenja Berlinskog zida i raspada komunističke ideologije. Mogli bismo reći i propasti jednog višedecenijskog eksperimenta, ali i ozbiljnog urušavanja jedne viševekovne utopije o izgradnji društva zasnovanog na pravdi i jednakosti. Ova ugušena ideja krajem 20. veka ratifikovala je širom sveta trijumf liberalne demokratije i kapitalizma. Ideološko samozadovoljstvo Zapada u ekssocijalističkim zemljama se mahom izrazilo uspostavljanjem shvatanja da je komunizam, posle fašizma, najveća greška i zlo savremene civilizacije. Međutim, kao što znamo, opšte zadovoljstvo i vera u kapitalizam kratko je trajala. Kombinacija ekonomskih i političkih kriza početkom ovoga veka izazvala je razmišljanje „nije li možda Marks bio u pravu“, ne samo kod mnogih građana, teoretičara, ekonomista i političara u nekadašnjim komunističkim državama, već i kod onih na Zapadu.
Takva razmišljanja su kod nas možda i najviše prisutna. Naš narod pre Drugog svetskog rata bio je pritisnut bedom i neukošću, tako da je urbanizaciju i uočljiv društveni uspon, koji je usledio u decenijama posle rata, doživeo kao tekovinu socijalističkog projekta. Zatim, ratne strahote devedesetih, slom privrede i društva u odnosu na društvenu i materijalnu stabilnost, jednakost i solidarnost socijalističke Jugoslavije uticali su na glorifikovanje tog vremena i društvenog sistema.
Pa ipak, to nije poziv za nekakvom intelektualnom ili političkom rehabilitacijom komunizma, već nam ukazuju na neophodnost odstranjivanja gneva i osvetničkih strasti, na razdavajanje same ideje od prakse i plemenitog od zla. Sve ove pojave moraju biti objekt mirne istorijske analize. To naravno ne znači da zaključci moraju biti identični. Čak i njihova velika raznolikost može biti temelj plodne rasprave, koja bi doprinela toliko neophodnom objektivnom rasvetljavanju jednom od najvažnijih fenomena 20. veka.
Dr Nebojša Petrović
