Промоција монографије „Дизајн продукције”, ауторке Гордане Новков, одржаће се 5. марта 2026. у Програмском погону Студентског културног центра Нови Сад (Владимира Перића Валтера 5). Програм почиње у 19 часова пројекцијом филма „Крека: ловац на снове” (2021) у режији Слободана Иветића, а наставља се разговором о монографији који је заказан за 20.30 часова.
Монографија је објављена 2024. године у издању Фондације Александар Цоле Марић – MC Oldman, а на промоцији ће говорити Миљен Крека Кљаковић, дизајнер продукције, Слободан Иветић, редитељ, Маја Томић, уредница, проф. Никола Секерић, директор фотографије, Гордана Новков, ауторка, др ум. Даница Бићанић, Слободан Бранковић и Ненад Ђукин, уредници програма СКЦ Нови Сад.
Из предговора књиге:
Феноменом филмске сценографије кроз писане текстове бавили су се многи аутори, како код нас тако и у свету, али овог пута пред нама је књига која из различитих, занимљивих и интересантних углова сагледава и говори о једној филмској професији која је у својој основи главна естетска карика сваког филма.
Овај студиозан и занимљив приступ ауторке Новков читаоцу приближава важност и значај филмске сценографије и афирмише ову професију, покушавајући да је извуче из анонимности и појасни и потврди њен немерљив значај ширем кругу људи.
Неоправдано је ова професија дуги низ година била на маргини дешавања домаћих филмских продукција, али захваљујући прецизно избалансираној грађи коју ауторка ове књиге користи, базирајући се углавном на светској продукцији, филмска сценографија се сагледава у потпуно другом светлу и читалац стиче један сасвим другачији утисак. Препознајемо је као снажно и моћно средство изражавања које својим деловањем филму даје потпуно нову димензију.
Миљен Крека Кљаковић, филмски сценограф
„Дизајн продукције“ Гоце Новков је врло обимно дело, базирано на историји, раду, искуству сликара/уметника/сценографа. Сва машта материјализована у 148 страница, биће сигуран водич за све синеасте који ће опловити – облетети свет са својом сценографијом. Уз неизбежну одговорност сви ћемо се упознати са функционисањем стварања филмског – позоришног дела које ће гледаоци – конзументи прихватити као свој свет, као своју Истину.
Никола Секерић, директор фотографије
О филму:
У својој богатој каријери дизајнера продукције, Миљен Крека Кљаковић је сарађивао са најеминентијим ауторима седме уметности, овде ћемо навести неколико имена: Бери Левинстон, редитељ; Брајан Хелгеланд, редитељ, продуцент и сценариста; Ридли Скот, редитељ и продуцент; Мати Лешем, продуцент; Виторио Стораро, камерман; са познатим глумцима: Џони Деп, Доналд Сатерленд, Феј Данавеј, Изабела Ађани, Џери Луис, Џон Тортуро, Џон Кјузак и многим другим, као и са великим холивудским продуцентским кућама попут Twentieth Century Fox.
У дугометражном документарном филму „Крека: Ловац на снове“ (2021), у режији Слободана Иветића, заправо и једином нашем филму који сведочи о овом филмском занимању, имамо прилику да пратимо каријеру данас једног од најцењенијих филмских сценографа Миљена Креке Кљаковића, који је дао непроцењив допринос домаћем и светском филмском стваралаштву. У овом филму можемо да сазнамо како се сценографија гради, почев од саме идеје, скице, елабората, па до изградње, понекад и читавих градова.
БИОГРАФИЈЕ УЧЕСНИКА НА ПРОМОЦИЈИ
ГОРДАНА НОВКОВ – аутор књиге
(Нови Сад, 1968) је редовни професор на Департману драмских уметности, Катедра за аудиовизуелне медије Академије уметности у Новом Саду, ужа област Дизајн продукције. Звање магистра уметности стекла је 2006. године на Одсеку за сликарство Академије уметности у Новом Саду.
У Српском народном позоришту је радила од 1998. до 2013. године, и то као сценски
сликар – извођач сценографије за представе драме, опере и балета (1998–2003), графички дизајнер (2003–2006), затим као ликовно-графички уредник часописа „Позориште“ (2006–2008) и као уредник и дизајнер званичне интернет презентације СНП (2008–2013). Била је део тима у припреми и реализацији изложбе Век и по Српског народног позоришта (2012).
Током тридесет година, приредила је низ самосталних изложби слика и мултимедијалног садржаја, групних изложби, перформанса. Бавила се дизајном: сценографија, костимографија, дизајн ентеријера, уметнички плакати, пропагандни материјали, CD албуми, књиге, веб-дизајн, мурали… Сарађивала је са великим бројем уметника разних дисциплина: балетским уметницима, музичарима, композиторима, редитељима, сценографима, кореографима, костимографима, фотографима, глумцима, писцима, сликарима, вајарима, дизајнерима…
Најзначајнији уметнички пројекти
Огледало (1992), Libertango (1996), циклус Милосрдни Анђео (1999–2000), мултимедијална представа Милосрдни Анђео – Across the Universe (2000), Alles ist gut (2000), Taboo (2002), Have a Nice Trend (2006), Fetish (2006), као и више мултимедијалних садржаја из области музике и филма: ХХ century – My Heart Goes Boom, Бели анђео, Гуру дедо (2000), Libertango (2006). Дизајн продукције за праизведбу балета Ожалошћена породица, Б. Нушића, у кореографији и режији Живојина Новкова (2004), сценографија за представу Extremities, В. Мастросимонеа, у режији Александра Гајина (2000).
Обликовала је три омота за CD издања: Lazar Novkov & Frame Orchestra, композитора Лазара Новкова (СКЦ, Нови Сад, 2011), Altum Silentium, композитора Стевана Дивјаковића (КЦ, Нови Сад, 2005) и Welcome to the beautiful world of New Primitives, Elvis J. Kurtovichа (Automatik Records, Београд, 2000). Дизајнирала је ентеријер за клубове Трема (Српско народно позориште, 2006), галерију-клуб Бен Акиба (Новосадско позориште, 1996), Underground (Ново насеље, Нови Сад, 1995), као и велики број промотивног материјала за клубове и музичке бендове домаће сцене.
Припремила је изложбе Слово отшелнику, Милића од Мачве (Клуб-галерија „Бен Акиба“, Нови Сад, 1997) и Агора, др Лазара Трифуновића (Галерија „НС нова“, СНП, Нови Сад, 2006).
За издања фондације Александар Цоле Марић – MC OLDMAN, чији је оснивач од 2015. године, била је ликовно-графички уредник и уредник уметничке монографије „Костимограф Мирјана Стојановић Маурич“, Биљане Нишкановић, 2021. и уметничке монографије „Све моје виле“, Добриле Новков, 2022.
Аутор је књиге „Дизајн продукције“, 2024.
МИЉЕН КРЕКА КЉАКОВИЋ – данас један од највећих домаћих и светских дизајнера продукције/филмских сценографа, добитник најпрестижнијих европских и светских награда.
У својој богатој каријери дизајнера продукције, Миљен Крека Кљаковић је сарађивао са најеминентнијим ауторима седме уметности: редитељем Беријем Левинсоном, редитељем, продуцентом и сценаристом Брајаном Хелгеландом, редитељем и продуцентом Ридлијем Скотом, продуцентом Матијем Лешемом, камерманом Виториом Стораром, глумцима Џонијем Депoм, Доналдом Сатерлендом, Феј Данавеј, Изабелом Ађани, Џеријем Луисом, Џоном Тортуром, Џоном Кјузаком и многим другим, као и са великим холивудским продуцентским кућама попут Twentieth Century-Fox.
У дугометражном документарном филму „Крека: Ловац на снове” (2021), у режији Слободана Иветића, заправо и једином нашем филму који сведочи о овом филмском занимању, имамо прилику да пратимо каријеру данас једног од најцењенијих филмских сценографа Миљена Креке Кљаковића, који је дао непроцењив допринос домаћем и светском филмском стваралаштву. У овом филму можемо да сазнамо како се сценографија гради, почев од саме идеје, скице, елабората, па до изградње, понекад и читавих градова.
На филмску сцену Крека је ступио са представницима „Прашке школе“ Гораном Марковићем, Срђаном Карановићем, Гораном Паскаљевићем, Емиром Кустурицом, сарађивао је са Слободаном Шијаном, Адемиром Кеновићем, са писцем и сценаристом Душаном Ковачевићем…
Члан је више удружења, као што су Америчко удружења арт директора, Академија филмске уметности и науке Србије, француске Куће уметника, и др. Добитник је бројних награда са свој рад, укључујући награде Француске филмске академије CESAR и Европске филмске академије FELIX за „Деликатесну радњу“ (1991) Марка Кароа и Жан-Пјера Женеа. Номинацију за награду „Emi“ у категорији најбоље сценографије, добио је за телевизијски филм „Распућин“ (1996) Улија Едела, док му је изградња реплике античке Троје за мини серију „Јелена Тројанска“ (2003) донела номинацију за Награду за сценографску изузетност Америчког удружења арт директора (2004). Добио је годишњу награду за најбољи телевизијски дизајн (1980), „Златни печат“ Југословенске кинотеке (2015), „Златни венац“ за животно дело Културно- просветне заједнице Београда (2019), добитник је награде Југословенске академије за филм Емира Кустурице „Подземље“, награде „Александар Лифка“ за изузетан допринос кинематографији Европе на Фестивалу европског филма Палић (2019), награду Удружења филмских уметника Србије за филм Срђана Драгојевића „Свети Георгије убива аждаху“, Повељу удружења филмских уметника Србије за целокупно стваралаштво и допринос филмској сценографији (2020), Почасну награду ФЕСТ-а „Београдски победник“ за изузетан допринос филмској уметности (2021) и многе друге.
СЛОБОДАН ИВЕТИЋ – Редитељ и сценариста
Дипломирао је режију и камеру на Француској филмској академијиIDHEC (La Fémis) у Паризу, режију на Конзерваторијуму француске кинематографије и теорију филма на Универзитету Париз – Сорбона. Режирао је 12 кратких играних и документарних филмова, међу којима су: Зауставите свет, хоћу да сиђем, Les Fleurs du Beton, Пикасов тестамент, Она и она, Maisons Alfort, Visite au Zoo, Modigliani, Крека – Ловац на снове.
Као асистент и помоћник режије радио је на двадесетак филмских пројеката европских, америчких и домаћих редитеља: Борис Годунов (режија: Анџеј Зулавски), Bunker Palace Hotel (Енки Билал), Twist Again In Moscow (Жан-Мари Поаре), Мама Лучија (Стјуарт Купер), Пад Италије (Лордан Зафрановић), Балкански шпијун (Душан Ковачевић и Божа Николић), Професионалац и Није лоше бити човек (Душан Ковачевић).
Имао је неколико самосталних и колективних изложби фотографија од којих је једна била у Центру Жорж Помпиду у Паризу.
Био је члан жирија многих фестивала, члан савета и један од оснивача Фестивала ауторског филма у Београду.
Сценариста и редитељ је дугометражног документарног филма “Крека – Ловац на снове” који 2021. године затворио Фест (“Не памтим када је Фест затворен са таквом количином лепоте и филмских чуда!”- Милан Влајчић). Удружење филмских уметника Србије прогласило је “Крека – ловац на снове” најбољим документарним филмом у тој години.
2024: Сценариста и редитељ филма “Кућа међу звездама” (50 мин.) – документарни филм о 40 година постојања Звездара театра. Од стране Удружења филмских уметника Србије филм је добио награду “Крсто Шканата” као најбољи документарни филм за 2024. годину.
MАЈА ТОМИЋ
Маја Томић је у периоду од 2020. до 2024. године обављала функцију управитеља Фондације „Александар Цоле Марић – MC Oldman“. Током тог периода, Фондација је објавила три значајна издања: књигу „Дизајн продукције“ мр Гордане Новков, уметничку монографију „Све моје виле“ Добриле Новков, као и уметничку монографију „Костимограф Мирјана Стојановић Маурич“ Биљане Нишкановић. Поред издавачке делатности, реализован је и низ активности усмерених на умрежавање младих уметника и спортиста, чиме је дат значајан допринос промоцији вредности на којима Фондација већ једанаест година темељи свој рад.
На Универзитету у Новом Саду, у оквиру Асоцијације центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања (ACIMS) и Центра за европске студије и истраживања (CAESAR), стекла је звање мастер европског студија. Раније је стекла диплому професора српске књижевности и језика на Одсеку за српску књижевност и језик на Филозофском факултету у Новом Саду.
НИКОЛА СЕКЕРИЋ, редовни професор, директор фотографије
Рођен 1957. године у Новом Саду. Камером се бави од 1965. године. Био је члан Кино секције Огледне основне школе Ђорђе Натошевић у родном граду.
Фотографијом се бави интензивно од 1971. године. Свој професионални сниматељски рад започео је на Телевизији Нови Сад као асистент сниматеља. На Факултету драмских уметности у Београду дипломирао је 1989. године а ментор му је био професор Никола Мајдак.
Никола Секерић је током свог рада у ТВНС као сниматељ и редитељ урадио ретку и значајну серију „Волшебно обенђенлучен“ посвећену Растку Петровићу, авангардном српском писцу и његовом књижевном делу. У оквиру „Антологије српског песништва“ Никола Секерић и екипа ТВНС радили су емисију посвећену Александру Тишми, по сценарију проф. др Јована Делића, Небојше Глишића и Драгомира Зупанца.
Значајан је његов сниматељски рад као члана експедиције геолошких истраживача на Бајкалу и Новосибирску по позиву др Ивана Дулића (Нови Сад, Војводина). Сарадња на документарним репортажама са Ласлом Тотом – Колумбија, Перу, Боливија, Венеција, последњи дани комунизма у Источној Европи итд.
Рад Николе Секерића у филму „Сведок“ Бранка Чворовића на Академији лепих уметности у Прагу 1994. године добио је највеће признање за најбољу камеру на Југословенском фестивалу документарног, играног, експерименталног и анимираног филма у Београду. Добитник је и Велике златне плакете Града Београда од стране жирија којим је председавао прослављени и култни редитељ Живко Николић. 2009. године добија исто признање за филм „Life“, редитеља Антала Силарда.
Међу осталим значајним радовима Николе Секерића поменућемо филмове Miracle, Miracle (1992), O apohairetismos tis alitheias (1995), Поглед с Ајфеловог торња (2005), краткометражни Зима (2005), Лајф (2009), Љубав, ожиљци (2011) и више документарно – играних серија, видео спотова и сл. које потписује и као редитељ.
На Академији уметности Нови Сад, Никола Секерић је присутан од 1978. године, снимајући филмове студената Режије, 1996. године предаје Камеру истим студентима а од 2000. године прелази на АУ као стручни сарадник. Један је од оснивача АВ медија, води модул Камере а 2013. године постаје Редовни професор.
Дечији филм „Филмски осмех“ (2019) који је радила кино секција новосадских ученика из неколико основних школа и две средње школе обновљена је после 30 година, један од ментора је проф. Никола Секерић. Био је гостујући професор на Факултету драмских умјетности на Цетињу.
Године 2019. постаје лауреат угледног признања „Славуј Хаџић“, које покрајински јавни сервис додељује за целокупан рад у области филмског, медијског и образовног рукописа и доприноса нашој култури.